​Izvinite, Kurdi, ništa lično

Bilo šta se može proglasiti borbom protiv terorizma, pa i etničko čišćenje koje je Ankara namerila da sprovede u Siriji istočno od Eufrata. Amerika je ostavila na cedilu tamošnje Kurde, sa kojima se do juče zajedno borila protiv Islamske države. Donald Tramp je okrenuo leđa najvrednijim američkim saveznicima u ratu protiv islamista, a da im čak nije ponudio ni objašnjenje. Prećutno se podrazumeva da je i rat u Siriji – politika, a ona je bespoštedna. Šef Bele kuće veruje da ni njega ni štede u jednom isto tako nemilosrdnom ratu koji se odvija u Vašingtonu.

PRAVDA SA BOSFORA: Kad se Pentagon ove sedmice povukao iz kurdskog dela Sirije, Tramp je namignuo Redžepu Tajipu Erdoganu da tamo može da pokrene vojnu intervenciju.  Turski predsednik čak i ne krije da će etnički očistiti region i izmeniti etničku strukturu društva tako što će na podneblju gde žive Kurdi naseliti oko 3,6 miliona sirijskih Arapa, danas izbeglica u Turskoj. I, dok se Ankara hvali da je već pobila stotine „terorista”, vašingtonska administracija ne pravi pitanje oko toga što su ti „teroristi” do juče bili njeni saborci u borbi protiv ekstremista. Mediji su javili i o stradanju civila, ali ni Americi ni Rusiji, dušebrižničkim silama koje su ušle u sirijski rat da bi zaštitile Sirijce od ekstremista, sada ne pada na pamet da nešto urade da spasu živote nedužnih građana. Evropska unija je pomislila da možda ipak ne treba da se pravi da je mrtva i da treba da upozori protiv intervencije, ali joj je Erdogan poručio da zaćuti da ne bi 3,6 miliona muslimana poslao u Evropu umesto u Siriju. Za turskog predsednika, ovi ljudi su stvari koje može da premešta kako mu je volja, ne pitajući ih šta misle o tome da žive u delu Sirije u kojem nikad nisu živeli. Sirijske izbeglice su sve vreme rata služile Turskoj kao moneta za potkusurivanje sa Evropljanima, a sada treba da posluže i u turskim planovima da spreče stvaranje autonomne sirijske kurdske oblasti tik uz tursku granicu.

MORALNI IMPERATIVI: Dok je Erdoganov rat ogoljen, onaj u Vašingtonu teče uz mnogo foliranja. Priča o Trampovom impičmentu nije ništa drugo nego bespoštedna  politička borba iako obe strane tvrde da slede najviša moralna načela. Bela kuća je ove nedelje odbila da sarađuje sa Kongresom, koji istražuje da li je Tramp iskoristio državnu funkciju da bi se obračunao sa potencijalnim demokratskim političkim rivalom na sledećim izborima. Prema tvrdnjama demokratskih kongresmena, Tramp je u letošnjem telefonskom razgovoru zatražio od ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da otvori istragu protiv Džoa Bajdena. Bajden je jedan od kandidata za nominaciju Demokratske stranke na izborima 2020. Kao američki potpredsednik, aktivno je podržavao dolazak prozapadnih vlasti u Kijevu, posle čega je njegov sin Hanter sklopio unosan pojas u Ukrajini. Prema Trampu i njegovim savetnicima, ne da nije bilo ništa loše u ovoj molbi, već se od Amerike i očekuje da utiče na strane zemlje da ispituju slučajeve korupcije. Naravno da je Tramp hteo da politički ugrozi Bajdena i da ga je baš briga za sve ostale slučajeve korupcije u Ukrajini. I naravno da demokratski kongresmeni nisu stvarno zgranuti Trampovim ponašanjem i da ne žele da zaštite građane od „nelegitimnog predsednika” već da ga oslabe na izborima.

Zašto bi Demokratska stranka bila zaprepašćena time što je Tramp iskoristio državni položaj i ucenio stranu zemlju zarad sticanja političkih poena kad je Bajden iskoristio državni položaj i ucenio tu istu zemlju zarad bogaćenja sopstvenog sina? Hanter Bajden je ušao u upravni odbor ukrajinske energetske kompanije „Burisma” i pet godina zarađivao 50.000 dolara mesečno do početka 2019. iako nije imao nikakve veze ni sa Ukrajinom ni sa gasom. Kijevske vlasti su nameravale da ispitaju poslovanje ove kompanije i optužbe da je nezakonito profitirala. Ipak, istraga je obustavljena, što se takođe pripisuje Bajdenovom uticaju.

HVALA BOGU, MI SMO OK: Zelenski je u četvrtak izjavio da ga Tramp ničim nije ucenio, pa ni slanjem američke vojne pomoći. Ukrajinski predsednik je uklješten između Bele kuće i Bajdenove stranke, koja u žaru političke borbe pokušava da ubedi glasače da Tramp pretvara Ameriku u nedemokratsku zemlju. Ako slušate samo liberale, pomislićete da je stanje u SAD gore nego u drugim zemljama. Da li će birači stvarno poverovati u ovo?  O Trampovim skandalima znamo gotovo sve zato što u Americi postoje mediji, stvarna borba između dve partije i pravi Kongres umesto simulirane demokratije, lažne opozicije i kvazi-parlamenata koji su drugde često pod kontrolom jednog čoveka. Da li neko sme da se usudi da pita Si Đinpinga, Vladimira Putina ili Erdogana o čemu u telefonskim razgovorima pričaju sa ostalim državnicima? Šta li bi se otkrilo kad bi Kremlj objavio transkript Putinovih telefonskih razgovora kao što je Bela kuća objavila transkript razgovora između Trampa i Zelenskog? Kamo sreće da se Erdogan sa svojim političkim protivnicima obračunava kao Tramp sa demokratama. I zato će američkim liberalima ipak biti potrebna drugačija izborna strategija.