Zabrana abortusa ne rešava problem bele kuge

Bela kuga, koja već decenijama suvereno vlada na ovim prostorima, tema je kojom se, osim demografa, bave i osobe kojima rešavanje problema nataliteta nije u opisu posla, a iz konzervativnih socijalnih krugova s vremena na vreme čuju se predlozi da se problem niskog nataliteta reši – zabranom abortusa, odnosno restriktivnijim zakonima u oblasti namernog prekida trudnoće.  

Mirjana Rašević, direktor Instituta društvenih nauka i jedan od naših najvećih naučnih autoriteta u oblasti demografije i populacione politike, ističe da su mnoge istočnoevropske zemlje, koje su bile suočene sa problemom bele kuge, donosile restriktivne zakone u oblasti namernog prekida trudnoće, ali je željeni demografski efekat – izostao. Naime, zabrana abortusa jeste dovodila do kratkotrajnog povećanja nataliteta, ali samo u vrlo kratkom vremenskom periodu. Istovremeno, došlo je do drastičnog povećanja smrti žena koje su abortus obavljale u ilegalnim ordinacijama, a broj žena koje su ostale sterilne nakon nestručno obavljenih abortusa premašio je milion.

„U nastojanju da podignu stopu nataliteta Rumunija je u periodu od 23 godine, a Bugarska, Čehoslovačka i Mađarska su u periodu od nekoliko godina, vodile manje ili više restriktivnu politiku prema namernom prekidu trudnoće. Pronatalitetni i religiozni razlozi motivisali su vladu Poljske da tokom devedesetih godina ukine liberalni zakon kojima se trudnoća prekida na zahtev žene. Kratkotrajno povećanje nataliteta zabeleženo je u svim ovim zemljama. Primera radi, jedini „bejbi bum” koji je ikada zabeležen u natalitetnoj istoriji Mađarske vezan je za prohibiciju abortusa u periodu od 1953. do 1956. godine.

Međutim, dugotrajni efekti u smislu povećanja nataliteta ipak nisu ostvareni. Rumunija je svakako najilustrativniji primer za ovu tvrdnju. Kada je 1965. godine registrovana opšta stopa nataliteta od 15,6 promila, rumunska vlada je 1. oktobra 1966. godine zabranila uvoz svih kontraceptivnih sredstava i dozvolila abortus samo u ekstremnim slučajevima – ako je majka starija od 45 godina, ima najmanje četvoro dece ili joj trudnoća ugrožava život. Uvedene su kazne za sve osobe koje obavljaju ilegalni prekid trudnoće kao i za sve žene koje se odluče za abortus a bila je predviđena i medicinska istraga svakog spontanog abortusa”, priča dr Mirjana Rašević.

Kao rezultat novih zakonskih rešenja, stopa nataliteta naglo je porasla na 27,4 promilaveć u sledećoj godini. Međutim, ona je ubrzo počela da pada i u 1983. godini iznosila je svega 14,3 promila. Istovremeno, došlo je do porasta obolevanja i smrtnosti majki, a procenjuje se da je preko 80 odsto registrovanih materinskih smrtnosti bilo posledica ilegalnih prekida trudnoće, odnosno obavljanja abortusa u nesterilnim uslovima i od strane nestručnih lica. Statističkim jezikom rečeno – tokom 23 godine sprovođenja populacine politike putem restriktivnog zakona o kontracepciji i ilegalnih abortusa, u proseku je 341 žena godišnje umirala od posledica ilegalnih abortusa. Procene takođe govore da je oko milion Rumunki postalo sterilno kao posledica namernog prekida trudnoće obavljenog u neodgovarajućim uslovima. Podaci svedoče da je u ovom periodu drastično porasla i smrtnost odojčadi – najviše stope mortaliteta odojčadi registrovane su 1987. godine, kada se beleži stopa smrtnosti od čak 28,9 promila.

Psiholozi imaju običaj da kažu da su čekaonice instituta za mentalno zdravlje prepune dece koja su se rodila u pogrešnom momentu i pogrešnim roditeljima, a studije koje su se bavile psihičkim i socijalnim problemima dece koje su rođena iz neželjenih trudnoća, jasno govore da ovi mališani pate sve do punoletstva.

Ukidanje mogućnosti da se na legalan način prekine trudnoća pored ogromne zdravstvene cene nosi i jasne psihološke posledice, kako za ženu, tako i za dete koje je rođeno iz neželjene trudnoće. Rezultati istraživanja u Švedskoj, Škotskoj i Čehoslovačkoj pokazali su da neželjeno materinstvo dovodi do različitih neurotičnih reakcija majke prema detetu, ali i do različitih problema u seksualnom funkcionisanjužene, čak i do smanjenja njene radne sposobnosti.  

 „Rezultati istraživanja koje je rađeno u Pragu na uzorku od 110 devojčica i 110 dečaka, čijim je majkama dva puta odbijen abortus, pokazali su da su u devetoj godini života ova deca bila bolesnija i češće hospitalizovana u odnosu na svoje vršnjake, imali su slabiji uspeh u školi i pokazivali su preteranu osetljivost i agresivnost, kao i manji stepen integracije u socijalnu i školsku sredinu. Manji broj ove dece pohađao je srednju školu u poređenju sa decom iz tzv. kontrolne grupe, a veći broj njih imao je potrebu da se zbog poremećaja u ishrani konsultuje sa psihijatrom. Emocionalni razlaz između dece rođene iz neželjenih trudnoća i njihovih majki kulminirao je u pubertetu”, zaključuje dr Mirjana Rašević.