Pouke ovogodišnjih Nobelovih nagrada

Dodela Nobelove nagrade obeležava kraj svake godine i očekuje se sa velikim interesovanjem u celom svetu. Kao i uvek, bude različitih komentara, ali imponuju principijelnost i poštovanje procedure od strane onih koji donose odluke. Ipak, poslednjih godina se ima utisak da je bilo uticaja izvan sfere razmatranja zasluga, te su neke nagrade nepravedno dodeljene prevremeno, ili su odložene. Ove godine je ispravljena nepravda prema piscu sa nemačkog jezičkog područja Peteru Handkeu.

Budući da je gospodin Handke osvedočeni prijatelj Srba, nas je ovaj događaj izuzetno obradovao i, naravno, pokrenuo negativne reakcije koje još izaziva propaganda protiv svega što je srpsko. To sve skreće pažnju sa piščevog doprinosa svetskoj književnosti, filozofskoj misli i posebno negovanju jezika. Svet je prihvatio engleski jezik kao glavni jezik komunikacije, bez kojeg nema korišćenja plodova tehnološke revolucije, ali bogatstvo je u raznovrsnosti kultura svih naroda. A jezik naroda u svojoj autentičnosti pokazuje domete te kulture. Na nama je da odbranimo naš srpski jezik i ćirilicu, da bismo pokazali koliko je naše trajanje, ne samo kao istorijskog, već i naroda sa lučonošama pismenosti.

Ne govori se mnogo o nagradi za hemiju, a dodeljena je za fundamentalna istraživanja na razvoju litijum-jonskih baterija. Srbija raspolaže jednim od najbogatijih svetskih nalazišta litijumskog minerala – jadarita. Naš fizikohemičar dr Dejan Ilić, pored drugih priznatih sistema, dao je značajan doprinos razvoju i ovih baterija i produžio njihovo vreme trajanja. Proglašen je tri puta za najuspepšnijeg menadžera i inovatora godine u Nemačkoj. Srbija je propustila mogućnost da postane svetska sila u ovoj oblasti i dala drugima na korišćenje nalazišta jadarita pod uslovima primitivnog kapitalizma.

I na kraju, treba da se osvrnemo na nagradu za medicinu. Laureati su odredili mehanizam kako se aktiviraju ćelije organizma kada se kreće ka velikim visinama, gde je vazduh razređeniji u odnosu na morski nivo i uopšte je precizirana uloga kiseonika za opstanak žive ćelije. Ovi nalazi su dragoceni za sprečavanje izumiranja ćelija u slučajevima moždanog udara ili infarkta srca. Srbija raspolaže prelepim šumovitim planinama sa velikim potencijalom za rekreaciju na čistom vazduhu, te bi trebalo obnoviti planinarska udruženja i zapuštene domove. Sklonimo omladinu od preteranog sedenja pred računarima i uputimo ih da uživaju u lepotama naše Srbije i aktiviraju imunitet.

Dr Zorka Vukmirović,
penzionerka, Tara