Putin protiv liberala

„Ideja liberalizma potrošena je, čak je postala i dosadna… Liberali više nemaju mogućnost da bilo šta i bilo kome naređuju. Svakako ne onako kako su to činili u prethodnim decenijama”, izjavio je ruski predsednik Vladimir Putin pre nešto više od dva meseca u intervjuu britanskom „Fajnenšel tajmsu”. Pre nekoliko dana, na sastanku Saveta šefova zemalja ZND (države bivšeg SSSR-a), bio je precizniji: „Nemam ništa protiv liberalizma, ali mi imamo svoje tradicije, forme kulturne interakcije, koje su uspostavljane vekovima. Zašto ih ne bismo negovali, razvijali i podržavali?”

Kako stoji u enciklopedijama, liberalizam je ideologija koja zaštitu ličnih sloboda smatra osnovnom svrhom postojanja države. Liberali, po pravilu, stoje na strani prava na odstupanje od ustanovljenih normi i autoriteta po političkim ili religioznim pitanjima. Korene vuče još iz 17. veka i dekolonizacije severnoameričkog kontinenta i zajednički je naziv za političke ideologije koje se zalažu za društveno uređenje kojem je cilj što je moguće veća sloboda pojedinca, postignuta kroz demokratski proces pod zaštitom pravne države.

Putinovo tumačenje ponešto je drugačije i slika je aktuelne stvarnosti na evropskom kontinentu: „Ova ideja podrazumeva – nečinjenje”, naglašava ruski predsednik i svoju tvrdnju prebacuje na sve aktuelniji problem migranata. „Nametanje liberalizma već počinje da izaziva otpor stanovništva zemalja u kojima se javlja kao vodeća ideologija”, navodi Putin uz opasku da je upravo forsiranje takvih ideja prouzrokovalo migracionu krizu u Evropi, a što je već dovelo do radikalizacije stavova lokalnog stanovništva.

Jedan od onih koji su se među prvima našli prozvani ovakvim stavom jeste Boris Džonson, aktuelni britanski premijer i oštar zastupnik izlaska Ujedinjenog Kraljevstva iz Evropske unije.

Džonson uspešnost liberalizma bazira na tvrdnji da je Ujedinjeno Kraljevstvo to pokazalo time što je postalo ekonomski razvijena zemlja, tehnološki napredna i kulturno bogata. On, međutim, ne pominje da je ostrvska kraljevina svoje blagostanje dostigla, pre svega, zahvaljujući vekovnom pljačkanju kolonija, ratovanjima na svim svetskim meridijanima, uništavanjem čitavih civilizacija… a mnogo manje uzdanjem u sposobnost prosečnog Britanca da svojim delovanjem doprinese usponu ostrvske zemlje, pa i sveta u celini.

U tom svetlu Evropljani sve više posmatraju i priliv izbeglica iz Afrike, sa Bliskog istoka… Počinju da shvataju da oni ne dolaze na Stari kontinent tek bežeći od ratova iza kojih, uzgred, stoje upravo države koje se „zalažu” za prava pojedinaca, već stoga što su ovamo pozvani kako bi popunili sve upražnjenija radna mesta, i to za daleko manje plate od domaćina. Reč je o milionima ljudi spremnih da rade i najprostije poslove. A ta potreba se javlja zbog tehnoloških promena, starenja evropskog stanovništva i pada nataliteta.

Nije to ni u kakvoj vezi sa liberalizmom, to je nova, sofisticirana vrsta, kolonijalizma. S tim što put neosvojenih teritorija više ne kreću naoružani kolonisti s ciljem osvajanja tuđih zemalja i porobljavanja tamošnjeg stanovništva, već to stanovništvo nastoje da dovedu kod sebe. Pošto su zemlje iz kojih nevoljnici dolaze odavno opljačkane od strane upravo onih koji im sada „otvaraju vrata i nude bolji život”.

Sa novim migracijama neumoljivo se menja i slika sveta. I to pre svega u korist onih koji, za sada, njime vladaju. Otuda i sve veći otpor u malim evropskim zemljama ekonomski nedovoljno osposobljenim da prime dolazak imigranata. Rusija svakako ne spada u te „male”, ali Putin razmišlja upravo u tom smislu.