Dve trke umornih na ciljnoj ravnini

Pariz je grad sa dva teniska lica. Onim slavnim na Rolan Garosu, u jeku sezone, i kontroverznim u Bersiju, kada umorni već posrću, a mnogi bi želeli da pojačaju tempo u ciljnoj ravnini. Na poslednjem masters turniru sezone redovno se vode bitke za mesta među osmoricom finalista završnog godišnjeg turnira u Londonu, a povremeno, baš kao ovog puta, za prvo mesto na kraju godine.

U tu trku narednih dana ulazi Novak Đoković, kao prividno vodeći na ATP listi, a sa realnim zaostatkom za Rafaelom Nadalom od 1.280 poena. Već je izvesno da će Špancu prepustiti prvo mesto idućeg ponedeljka, ali ne i da će tako ostati posle Londona.

Situacija za njega nije nova. Osim apsolutne nadmoći u 2011. i 2015, Pariz i London su redovno bile odlučujuće stanice. Trka 2012. rešena je kada je Federer odustao od Pariza, a šlag na torti bila je pobeda nad Švajcarcem u londonskom finalu. Dve godine kasnije, Đoković je osigurao da prezimi na vrhu ulaskom u londonsko polufinale, a Federer mu se izmakao odustajanjem od finala. Na velikom povratku 2018, sve je rešeno Nadalovim odustajanjem od Pariza.

Ostaju i gorka sećanja na izgubljene završne trke 2013. i 2016. Prvu je obeležio nestvarni povratak gotovo prežaljenog Nadala, posle sedam meseci odsustva. Neizvesnost je tada trajala do londonskog polufinala, a poraz od Đokovića u finalu nije promenio ishod.

Najneverovatnija je bila 2016. Kada je na polovini godine naš teniser prvi put osvojio Rolan Garos, kao četvrti grend slem turnir u nizu, niko nije sanjao da će ga stići Endi Mari, sa više od 8.000 poena zaostatka. Škot je na kraju morao da učini što nikada ranije nije, da osvoji dva završna turnira, u Parizu i Londonu. I uspeo je, a prvo mesto proslavio upravo pobedom nad smenjenim vladarom u finalu.

Đokovićev ovogodišnji pohod najviše podseća na teške situacije iz 2013. i 2016. Na prvu, zbog još jednog nestvarnog Nadalovog povratka, a na drugu zato što se bitke vode tamo gde Španac nikada nije slavio – u Parizu i Londonu. „Kralju šljake” ne prija igra na tvrdim terenima, ali i njemu je, kao i Mariju 2016, stalo do prvog mesta bez obzira na ceh. Uz to, ovog puta bi, kao i 2013, svakom pojedinačnom pobedom činio Đokovićev zadatak sve težim i težim.

Za razliku od dvojice vodećih, trećeplasiranom Federeru, se u skladu sa godinama i stilom, nigde ne žuri. Upravo je u svom Bazelu proslavio rekordnu desetu titulu i javio organizatorima u Parizu da odustaje, jer želi da se sačuva za London.

Drugu vrstu trke vodiće u Gradu svetslosti teniseri ispod šestog mesta, jer tek moraju da osiguraju mesta u Londonu. Teoretski, to može da izbori i 18. na listi Aleks de Minor, ali pod gotovo nemogućim uslovima, da osvoji Bersi, a njegovi konkurenti ispadnu na početku. Realno, za dva mesta konkurišu šestorica: Aleksandar Zverev, Mateo Beretini, Roberto Bautista, Gael Monfis, David Gofan i Fabio Fonjini. Bez ikakvog pritisak vezanog za rang na listi, igraće trojica najuspešnijih iz nove generacije: Danil Medvedev, Dominik Tim i Stefanos Cicipas.

Pogled na imena od četvrtog do osmog mesta je ujedno pogled u budućnost, jer u proseku imaju svega 23 godine. Poseban faktor je u ovom trenutku Rus Medvedev. Mnoge najave više ne počinju pitanjem ko može da zaustavi Đokovića i Nadala, nego: da li dvojica najboljih mogu da zaustave Medvedeva ...

Pozicije u trci za London

Ovogodišnji poeni najboljih tenisera sveta:

1. Rafael Nadal         9.235

2. Novak Đoković      7.955

3. Rodžer Federer      6.190

4. Danil Medvedev   5.705

5. Dominik Tim        4.945

6. Stefanos Cicipas            3.830

7. Aleksandar Zverev            2.865

8. Mateo Beretini    2.670

9. Roberto Bautista  2.540

10. Gael Monfis       2.360

11. David Gofan        2.335

12. Fabio Fonjini   2.290