Borba Pilićevih dragulja za meč s „kraljem šljake”

O protivniku Novaka Đokovića u današnjem četvrtfinalu „Rolan Garosa” Ernestsu Gulbisu do prošle godine se malo znalo i u njegovoj otadžbini Letoniji. Stvari su se u međuvremenu toliko promenile da ovaj 19-godišnji teniser, kako sam kaže, jedva nađe slobodno igralište za trening kada je u rodnoj Rigi. Za sve su „krive” njegove dobre igre na lanjskom Međunarodnom prvenstvu SAD, koje su njegovi zemljaci pratili s velikim zanimanjem.

– Posle tog takmičenja, na kojem sam stigao do osmine finala, tereni u Letoniji su neprestano zauzeti. Sve je puno. Tenis je počelo da igra mnogo dece, mnogo mladih. Ali, problem je to što nema dobrih trenera. Ja sam prvi Letonac koji je ušao među sto najboljih na svetu. Mislim da su dvojica pre mene bili u prvih trista. Ipak, tenis u mojoj zemlji nije omiljeniji od hokeja, košarke ili fudbala. Međutim, od kako sam načinio veliki korak u karijeri, o tenisu je krenulo da se piše, ljudi su počeli da se interesuju – ističe Gulbis.

Ni letonska Vlada ne sledi teniske podvige

Letonac je sam pokrenuo „beli sport” u svojoj otadžbini. Kod nas je za tenisku lavinu zaslužno nekoliko tenisera, a Đoković možda ponajviše. U ostalim segmentima razvoja današnjih suparnika sličnost je velika.

– Moj napredak treba da bude podsticaj našoj teniskoj federaciji da nađe velike sponzore koji bi pomogli talentovanoj deci, ali to je veoma teško. Od države je dobila oko 5.500 evra. Rekao sam im da to nije dovoljno ni za izdatke za dva manja turnira – kazao je Gulbis, koji je u Pariz došao kao 80. na listi, ali će se vratiti među prvih 50 (najbolji plasman 46. mesto, u oktobru), a ove godine je zaradio skoro 20 puta više nego što je njegova država izdvojila za razvoj domaćeg tenisa. – Prošla godina mi je bila prva na turnirima ATP, a druga u profesionalnoj konkurenciji. U prvoj sam bio novajlija, a sada me sve više ljudi zna. Imao sam problema s povredama na početku sezone pa sam pogoršao rejting. Svi mi kažu da treba da budem strpljiv, ali to nije baš tako lako kad si mlad.

Mesto gde se spojio Đokovićev i Gulbisov put jeste čuvena škola Nikole Pilića u Minhenu.

– Jedini sam trener na svetu koji je u prvih sto na svetskoj listi uveo četrdeset učenika – pohvalio se jednom nekadašnji reprezentativac Jugoslavije, a danas savetnik u našem Dejvis-kup timu.

Na toj listi majstora za brušenje talenata Đoković je pretposlednji dragulj, a Gulbis poslednji. Obojica ističu da im je boravak tamo odredio put i da je to nezaboravni period u njihovom životu. U Pilićevoj drugoj kući su imali i uslove za razvoj i porodičnu atmosferu, izuzetno važnu pošto su bili golobradi i daleko od roditelja.

U osmini finala i jedan i drugi su sa 3:0 u setovima izbacili domaće igrače. Naš najbolji teniser je savladao Pola Anrija Matjea na glavnom terenu „Filip Šatrije”, a Letonac Mišela Lodru na igralištu „Suzan Lenglan”, drugom po veličini hramu u „Rolan Garosu”. Na prvom stadionu se skupilo 15.000 duša, a na drugom 10.000, gotovo 99 odsto Francuza čija je nada raspršena pred naletom Pilićevih izdanaka. Posle meča je Đoković, znajući da mu je „školski drug” poslednja prepreka u susret „kralju šljake” Špancu Rafaelu Nadalu u polufinalu (on igra sa zemljakom Nikolasom Almagrom), rekao na pres-konferenciji:

– Odlično se poznajemo i na terenu i izvan njega. Mnogo puta smo sparingovali kod Pilića i gotovo uvek me je pobeđivao. Izuzetno je talentovan. Već tada, pre dve-tri godine, bio je veoma jak. Sjajno koristi visinu za odličan servis, a ubojito oružje mu je forhend s obe ruke. Međutim, njegova igra nije konstantna. Imali smo i neka luda iskustva van Pilićeve akademije, ali vam to neću otkriti.

Jedno mišljenje, da je Đoković potpuni favorit jer ima gren-slem trofej iz Melburna, četiri trofeja s masters turnira i još pet s manjih takmičenja ATP, a Gulbis samo prvenac, u Hjustonu nedavno, naš teniser je pobio rečima:

– Ne budite toliko ubeđeni u moju pobedu. Znam ga mnogo bolje nego bilo ko od vas. Slažem se, ipak, da su na mojoj strani iskustvo i strpljenje.

Gulbis je jedini trofej osvojio na šljaci koja mu je, kaže, omiljena podloga. Iako nije učestvovao ni na jednom od tri mastersa na zemljanim terenima, koji su uvertira za „Rolan Garos”, smatra da je to vreme pametno iskoristio da se što bolje pripremi. Sada ubira plodove jer mu je proboj među osam najboljih i najdalji domet na turnirima za „gren-slem”. U Parizu je prvi put igrao lane, a kolika je snaga njegovog talenta uverio se Tim Henman, najbolji britanski teniser u poslednjoj deceniji, do pojave Endija Mareja. Bio je to poslednji „Rolan Garos” igrača koji na čuvenom Vimbldonu ima i svojevrsni vidikovac – Henmanovo brdo. Savladao ga je u prvom kolu sa 6:4, 6:3, 6:2. Potom je izgubio od Španca Alberta Montanjesa sa 6:1, 6:2, 1:6, 7:6 (7:3).

– Mislim da sam prošle godine igrao veoma glupo na šljaci – opisao je Gulbis svoj danak sazrevanju.

Potomak evropskog klupskog prvaka u košarci

Đoković se s njim nije sastajao ni u mlađim uzrastima (stariji je od njega 15 meseci). Do prvog susreta je moglo da dođe baš na „Flašing Medouzu” prošle godine, kad su obojica bili u vrhunskoj formi. Letonac ju je potvrdio tako što je u trećem kolu „pregazio” tada osmoplasiranog na listi Španca Tomija Robreda sa 6:1, 6:3, 6:2. Međutim, u osmini finala ga je dočekao stari teniski lisac Španac Karlos Moja, koji ga je savladao sa 7:5, 6:2, 6:7 (5:7), 6:4. Đoković ga je „osvetio” sa 6:4, 7:6 (9:7), 6:1.

Gulbis je zbog porodičnog stabla mogao da ode u drugi sport, ali je presudilo to što ga je kao petogodišnjaka baka odvela na tenis. Da je krenuo stopama očevog oca, bio bi košarkaš, a njegova visina (190 cm), koju je istakao i Đoković, svedoči da krv nije voda. Njegov deda Alvis Gulbis je bio član prve petorke čuvene Rige koja je s njim osvojila prvi Kup evropskih šampiona u košarci 1958 (prvak bila i potonje dve sezone). I deda i unuk su imali sreću s trenerima. Alvis je srađivao s legendarnim Aleksandrom Gomeljskim, a Ernests, kome je svetska javnost nadenula nadimak „Dečko s Baltika”, stasao je pod Pilićevom rukom.

Da nije senzacionalnog Gulbisa, koji dolazi iz zemlje u kojoj tenis nema ama baš nikakvu tradiciju, Đoković verovatno više nikada ne bi igrao s nekim letonskim teniserom. Kažemo više nikada, jer je naš najbolji igrač debitovao u reprezentaciji baš protiv Letonije. Bilo je to u zimu 2004. na Gemaksu. Naši su pobedili s maksimalnih 5:0. Poslednju pobedu je izvojevao Đoković, koji je tada imao nepunih 17 godina, ali je tadašnji selektor Nenad Zimonjić bio svestan da je velikom talentu već mesto u državnom timu.

Taj susret je bio u prvom kolu Druge grupe Evroafričke zone Dejvisovog kupa. Naši su taj stepen odavno nadmašili, dok Gulbisa čeka težak zadatak da svoj tim spasi povratka tamo. Letonija je u septembru gost Italije u meču za opstanak u Prvoj grupi.

-----------------------------------------------------------

Vemić sa Soaresom u polufinalu

Dušan Vemić i Brazilac Bruno Soares su se plasirali među četiri najbolja para, pošto su u četvrtfinalu pobedili osme nosioce Šveđanina Jonasa Bjorkmana i Zimbabveanca Kevina Ulijea sa 7:5, 6:3. Protivnici u polufinalu sutra će im biti Urugvajac Pablo Kuevas i Peruanac Luis Orna koji su sa 6:3, 5:7, 7:6 (7:1) bili uspešniji od blizanaca Boba i Majka Brajana iz SAD, najboljeg dubla na svetu.

-----------------------------------------------------------

Ponovo podvig Tipsarevića i Troickog

Janko Tipsarević i Viktor Troicki su izgubili u prvom kolu u singlu, ali su dogurali do četvrtfinala kao saigrači. I u trećem kolu su načinili podvig, pošto su sa 7:6 (7:3), 6:7 (4:7), 7:5 pobedili pete nosioce Šveđanina Simona Aspelina i Austrijanca Julijana Noula, koji su jedan od najboljih parova na svetu, a sedmi na godišnjoj rang-listi. Meč je bio izuzetno uzbudljiv, a naši nisu platili cenu neiskorišćenoj meč-lopti pri vođstvu s 5:3 u drugom setu. Tipsarević i Troicki, koji su se naprečac dogovorili da učestvuju u dublu, u drugom kolu su pobedili i peti najuspešniji par ove sezone Južnoafrikance Kucija i Mudija. Sledeći protivnici su im Rusi Dmitrij Tursunov i Igor Kunicin.

-----------------------------------------------------------

Prošli Krajinović i Jovanovski, a ispao Vučić

U juniorskoj konkurenciji Bojana Jovanovski se kao sedmi nosilac već domogla osmine finala, pošto je u drugom kolu pobedila Mađaricu Huni sa 6:4, 6:1. Sledeći protivnik joj je deseti nosilac Rumunka Bogdan. Filip Krajinović je načinio preokret protiv Mirze iz BiH sa 1:6, 7:5, 6:4, a u drugom kolu se sastaje s Austrijancem Markom Veritom. Ilija Vučić nije imao sreće. Žreb mu je dodelio prvog nosioca Australijanca Bernarda Tomića, pobednika „gren-slema” u Melburnu. Izgubio je sa 6:3, 6:4.

G. A.