Partizanov boj za Evropu

Pre četiri godine, u ovo vreme (26. novembar), u ovom istom takmičenju (Liga Evrope), Partizan je u Alkmaru pobedio AZ (2:1). Može li „parni valjak” to da ponovi večeras u Hagu (18,55 č)?

S obzirom da dva kola pre kraja zaostaju četiri boda za suparnikom „crno-bele” samo pobeda ostavlja u borbi za ulazak u šesnaestinu finala. Ako večeras uspeju, onda im treba još da se oslade u Beogradu protiv Astane (12. decembar) uz uslov da Holanđani ne pobede Mančester junajted u Engleskoj.

Gledano kroz brojke AZ deluje zastrašujuće. Na poslednjih šest utakmica njegov golman nije nijednom savladan, a strelci su bili vrlo delotvorni (Astana 6:0, PSV u Ajndhovenu 4:0, Tvente 3:0, Astana u Nur-Sultanu 5:0, Emen 3:0 i Utreht u Utrehtu 3:0).

I u Beogradu je bio dobar. Iako je posle vođstva ceo sat imao igrača manje i primio dva gola, ipak je izjednačio i otišao neporažen.

Partizanu u Hagu (stadion u Alkmaru još nije bezbedan za publiku) na ruku može da ide upravo to što nema nedoumice oko toga po šta je otišao. Dakle, taktiku kuje samo s jednim ciljem – da pobedi.

To jeste opterećenje za one, koji ne mogu da se nose s velikim zadacima. Oni koji uspeju samim tim potvrđuju da su kadri za veće domete.

U jesen 2015. Partizan nije bio dorastao zadatku. Ono što je tada zaradio u Alkmaru proćerdao je u Beogradu izgubivši od Augzburga, pa nije „prezimio” u Evropi.

Sadašnji tim nagoveštava da je čvršći orah. U Moldeu je, na primer, bio na rubu propasti, ali je izjednačio i ušao u Ligu Evrope.

Istina, nije iskoristio brojčanu prednost protiv AZ-a, nije protiv Mančester junajteda naplatio dobru igru kod kuće, nije odoleo na Old Trafordu, ali je sada pravi trenutak da pokaže šta je iz tih lekcija naučio.

Uoči odlaska u Holandiju Milošević je ukazao da uoči prošlog okršaja sa AZ-om niko kod nas nije bio svestan koliko je to snažan protivnik. Možda je to istaknuto i s namerom da se zadatak prikaže teži, nego što jeste, pa da se igrači i time podstaknu, ali nije u suprotnosti sa stvarnim stanjem.

Da bi se ispunio cilj mora da se veruje u sebe i da se zna kako da se to ostvari. Na „crno-belima” je da pripreme plan i da ga sprovedu. To što moraju da pobede ne znači i da su prinuđeni da idu glavom kroza zid. Zavisi i za kakvu će taktiku da se opredeli domaćin. Igrači AZ su uglavnom mladi, što može da ima i prednosti (na primer, fizičku izdržljivost), a i nešto što može, u ovakvim okolnostima, da bude i nedostatak (recimo želja da se istaknu više, nego što je neophodno).

U svakom slučaju Partizan bi trebalo da pokuša da nametne igru i tempo, koji njemu odgovara. Uvek, a posebno kad je velika bitka u pitanju, srednji red ima presudnu ulogu. On je taj, koji ne samo što treba da stvara šanse napadačima, nego i da ne dopusti da se opasnost približi njegovom golu.

Na minulim utakmica bilo je trenutaka kada su njegovi branioci iz poslednje linije, a i oni ispred njih, počinili neku grešku, manju ili veću, ili im je nešto promaklo, pa je sledila kazna. Tako nešto nipošto ne bi bilo dobro da im se ponovi. Ako protivnik bude umešan – svaka mu čast, ali neka do radosti ne dođe zahvaljujući nevoljnom poklonu dobijenom od Partizanovih igrača.

Milošević mora da smisli šta će ako domaćin jurne svom snagom od samog početka, kao što je to uradio Mančester junajted kod kuće, a i da ima ključ kako da otključa bravu ukoliko AZ bude išao na to da ne primi gol, što bi mu bilo dovoljno da kao drugi u grupi obezbedi mesto među 32 tima, koja će da nastave takmičenje.

Mogli su u Partizanu pre prošlog međusobnog susreta da zamišljaju AZ i ovako i onako, ali sada, s iskustvom iz tog meča i praćenjem onoga što se od tada dešavalo, nesumnjivo je da znaju s kim imaju posla.

Imajući u vidu naročito ono hodanje po mukama na Old Trafordu, a i ovojesenje teške rane Crvene zvezde zadobijene u dvobojima s predstavnicima zapadnjačkog shvatanja fudbala, od presudne je važnosti da lopta što duže bude kod „crno-belih”. Čak i da se s njom ne zapreti protivničkom golmanu ipak je to mogućnost i da sopstvena odbrana predahne i da se prikupi snaga da se nešto proba u napadu. Još ako uspe da menja ritam, a Partizan ima one koji za tili čas mogu da zatalasaju mirno more pred protivničkom lukom, onda bi i šansa da se doplovi do konačnog uspeha bila ostvarljivija.

Dvojica od pre četiri godine

U Alkmaru, 26. novembra 2015, igrala su dvojica igrača iz sadašnje Partizanove ekspedicije. Filip Kljajić je tada branio za „crno-bele”, a Rajko Brežančić je igrao za AZ.