Račak – Vokerov plagijat

Javnost je 5. decembra upoznata da je bivši ministar uprave i lokalne samouprave Ivan Todosijević osuđen za sada nepravosnažno na dve godine zatvora od strane kosovske kvazidržave zato što je za navodni zločin u Račku (15. januara 1999. g.) javno rekao da je izmišljen. Ovom prilikom bih izneo nekoliko ličnih primedbi na izjave Viljema Vokera na zvaničnoj i jedinoj (hotelskoj) konferenciji za masmedije povodom ovog slučaja.

Voker je tada obavestio svet da su srpske snage izmasakrirale 45 albanskih meštana sela Račak među kojima i jednu Albanku i jednog dvanaestogodišnjeg dečaka Albanca. Ukoliko uporedimo njegovu prvobitnu izjavu od samo jednog dana ranije koju je dao sa lica mesta kao prvi „međunarodni posmatrač” nakon masakra dolazimo do zaključka da se broj ubijenih Albanaca za samo 24 časa iznebuha povećao za pet. Dan ranije Voker takođe nije spominjao nikakvu ubijenu žensku osobu, a kamoli dete, ali sada tvrdi da su i te dve žrtve među autentičnim žrtvama od 15. januara. Da su stvarno i leš žene i leš deteta postojali 15–16. januara Voker bi ih verovatno držao u rukama ispred međunarodnih fotoaparata i kamera, a ova fotografija i video-klip se ne bi skidali nekoliko narednih dana ako ne i sedmica sa svih mas-medija novog svetskog poretka. Međutim, međunarodnim novinarima je omogućeno da fotografišu 16. januara (dan nakon navodnog masakra) mesto događaja, ali baš niko nije uslikao leš niti Albanke niti albanskog dečaka, a svi leševi (njih 40 prema prvobitnoj Vokerovoj izjavi) su ležali jedan pored drugog na jednom mestu u jednoj jaruzi u kojoj je prema samim Vokerovim rečima izvršena egzekucija streljanjem.

Prema saopštenju penzionisanog „eksperta” američke vojske srpska policija je streljala na jednom mestu nedužne i nezaštićene albanske meštane sela Račka tog 15. januara i ostavila ih na licu mesta onako na gomili lepo spakovane kao „eva” sardine u konzervi iz jednog razloga – navodno nisu imali mogućnosti da uklone leševe usled jake albanske paljbe iz samog sela Račka. Dakle, logično je zaključiti da su iz nekog neobjašnjivog razloga Albanci iz Račka dozvolili srpskoj policiji da strelja meštane sela jer u trenutku egzekucije nisu otvarali paljbu na policiju, ali jesu nakon streljanja pa policija nije uspela da izvrši asanaciju terena. Ti isti Albanci dan kasnije takođe nisu pucali iz tog istog sela na Vokerovu ekipu koja je došla da izvrši uviđaj, ali jesu otvorili žestoku paljbu istog tog dana na vozilo državnog tužioca Republike Srbije pa se iz tog razloga tog istog dana uviđaj nije mogao obaviti od strane organa države Srbije, ali jeste od strane američkog državljanina.

Ključna činjenica u čitavoj ovoj priči upravo i jeste direktno samopriznanje Viljema Vokera da su tog 15. januara 1999. (kao i nakon toga) u selu Račku bili naoružani Albanci koji su pucali i na koje se pucalo od strane organa javnog reda države Srbije. U svim „normalnim” državama na svetu naoružani civili koji otvaraju vatru na legitimne organe javnog reda se nazivaju teroristima i kriminalnim banditima i kao takvi se i tretiraju, ali na Kosmetu, u Libiji ili Siriji, ih zapadni mirotvorci nazivaju aktivistima za ljudska prava.

U svakom slučaju, sam Voker je nehotice i nesvesno priznao da se srpska policija u stvari na Kosmetu borila upravo protiv naoružanih terorista i kriminalaca. Naime, sam Voker je samoga sebe priterao uza zid laži želeći da nađe racionalno opravdanje za navodnu činjenicu da su srpski policajci ostavili leševe na mestu egzekucije dok su u Srebrenici samo četiri godine ranije njihove etničke kolege navodno uklonile najveći broj muslimanskih leševa koji se i dan-danas traže širom Bosne i Hercegovine, ali i Srbije. Dakle, moglo bi da se zaključi da su bosanski Srbi obrazovaniji i umniji od srbijanskih Srba, u šta bi malo ko na Zapadu poverovao, pa je stoga Voker zakrpio čitavu stvar sa epizodom otvaranja vatre iz Račka (ali samo) nakon egzekucije pa navodno stoga srpska policija nije mogla da primeni praksu iz Srebrenice.

Inače, u samom selu Račak su pronađene velike količine razornog naoružanja, isto kao i nekoliko meseci ranije u selu Klečki gde je postojao i krematorijum za Srbe pored dobro utvrđenih sistema rovova i bunkera.

Predavač na Univerzitetu primenjenih društvenih nauka u Vilnjusu

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista