Fudbal – ogledalo naše stvarnosti

Verovatno se najveći broj nas slaže da fudbal nije najvažnija stvar u našim životima, ali je odavno rečeno da je „najvažnija sporedna stvar” na svetu, jer zaokuplja pažnju velikog broja ljubitelja sporta. A istina je da se najveći broj nas Srba može računati u veće ili manje zaljubljenike ovog sporta. Iz tog razloga nam i tako teško pada ovako posrnuće našeg fudbala.

Uzmimo za primer samo Zvezdu (njen sam navijač), mada je isto i sa drugim klubovima. U ovogodišnjem Kupu šampiona, Zvezda je zauzela poslednje mesto u grupi. Ono što je frapantno, u po dve utakmice sa Totenhemom i Bajernom ukupan rezultat je bio 18:0. Zvezda je primila 18 golova, a nije dala nijedan.

A setimo se samo kako je bilo pre dve-tri decenije. Zvezda se sa tadašnjim najjačim evropskim i svetskim fudbalskim timovima nosila sasvim ravnopravno. Gubila je, ali i pobeđivala. Nikada se unapred nije znao ishod, bez obzira na to da li se utakmica igrala na domaćem terenu ili u gostima. A danas, ako i dođemo u situaciju da igramo sa tim timovima, ne postavlja se pitanje pobednika, već koliko ćemo golova da primimo.

A šta je razlog tolikom posrnuću? Razlog je naše sveukupno posrnuće u društvu i zavaravanje lažnim vrednostima. Danas se neznanje i neistina izbacuju u prvi plan kao novi vid znanja i istine. Da nije tako, zar bi neko imao obraza da i posle takve katastrofe govori da je Zvezda postigla veliki uspeh u ovogodišnjem takmičenju samim tim što je dospela do kupa šampiona. Za velike pare dovodimo inostrane fudbalere, koji su daleko ispod vrednosti naših mladih igrača. Na taj način se upropašćavaju naši talenti i na taj način je Zvezda i došla u ovakvu situaciju, za razliku od ranije, kada u klubu nije bilo nijednog stranca.

Neka nam potvrda za ovo budu naši današnji odbojkaši (muškarci i žene), koji zauzimaju sam vrh svetske odbojke, a u timovima nema nijednog stranca.

Miloš Jovanović