U Crnoj Gori istorijski minimum podrške članstvu u EU

Istraživanje „Političko javno mnjenje Crne Gore” pokazalo je da 55 odsto ispitanika veruje da Crna Gora treba da bude članica Evropske unije, a to je istorijski minimum kada je u pitanju podrška građana EU.

„Ovo predstavlja istorijski minimum kada govorimo o podršci građana EU, još od vremena kada je CEDEM počeo da sprovodi istraživanja, od oktobra 2007. godine”, rekao je programski direktor CEDEM-a Ognjen Marković.

On je ocenio da su razlozi za ovakav rezultat višestruki navodeći da građani percipiraju da je stanje u EU u dubokoj krizi zbog Bregzita i sporijeg procesa pristupanja novih članica EU.

„Što građane navodi na zaključak da potencijalnog učlanjenja Crne Gore neće biti u skorije vreme”, naveo je Marković, a pišu Vijesti.

On je kazao da je smanjeno i interesovanje građana za NATO, navodeći da ga ne podržava 42 odsto građana.

Istraživanje, koje je rađeno od 1. do 9. decembra, i u kome je učestvovalo 1.009 ispitanika pokazalo je da 46,2 odsto građana misli da se Crna Gora kreće pogrešnim putem.

„Otkad postavljamo ovo pitanje, u periodu od deset godina, ovo je najdrastičnije stanje po pitanju toga koliko su građani zadovoljni. Očigledno je posle ovako turbulentne godine koja je počela aferama, agresivnijom retorikom na političkoj sceni. S druge strane bilo je i novih finansijskih ulaganja Vlade, afera u pravosuđu. Sve je to izgleda uticalo na stavove građana”, ocenila je direktorka CEDEM-a Milena Bešić.

Kazala je da je veći broj građana koji generalno nisu zadovoljni radom Vlade u odnosu na one koji jesu, navodeći da su podaci približno isti rezultatima iz julskog istraživanja.

Da su veoma zadovoljni radom Vlade izjasnilo se 10,8 odsto građana, da su uglavnom zadovoljni – 18,9, dok je uglavnom nezadovoljno 31,4 odsto građana, a 20 odsto nije umalo stav po tom pitanju.

Kada je reč o institucijama, istraživanje je pokazalo da građani najviše poverenja imaju u sistem obrazovanja (52,8 odsto) i Srpsku pravoslavnu crkvu (46,4 odsto). Najveću podršku zatim imaju policija, vojska, zdravstveni sistem, Delegacija Evropske unije, nevladin sektor...

„Vlada beleži određeni rast poverenja sa 32,4 na 36,2, predsednik sa 34,2 na 37, Skupština sa 32,5 na 33,7”, kazala je Bešićeva.

Ona je kazala da je malo paradoksalna situacija gde se vidi da je izraženo nezadovoljstvo radom Vlade i ocenom da je država krenula pogrešnim putem, a da sa druge strane se očitava umereni rast poverenja u institucije.

Istraživanje je pokazalo da građani od svih ministarstava najviše poverenja imaju u Ministarstvo sporta i mladih, a potom u Ministarstvo obrazovanja, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, Ministarstvo kulture.