Selektivne povišice u javnom sektoru

U svim medijima objavljena je dugo očekivana vest „Zaposleni u javnom sektoru primili su uvećanu novembarsku zaradu”, pa se navode jasno pozicionirana zanimanja, sa procentualnom visinom povećanja. U pravosuđu je podignuta zarada sudijama, od prekršajnih do najviših redovnih i drugih sudova. Pitanje je zašto samo sudijama. Da li pravosuđe sačinjavaju samo sudije, koje su i do sada imale za naše prilike relativno visoke plate. Šta je sa daktilografima, kuririma, službenicima, pa i pomoćnicima koji za neku godinu treba da zamene sadašnje nosioce sudijskih funkcija. Ima još zanimanja koja se ne pominju, što jasno govori da njima nisu povećane plate. Identična je i situacija u zdravstvu. Plate su najviše povećane medicinskim sestrama, zbog velikog odliva, kao i doktorima. Vozači, čistačice, kuvarice i drugo mnogobrojno osoblje se ne pominje, što, takođe indikativno, samo po sebi nešto govori.

Isto je i u prosveti. Plate su povećane profesorskom, nastavnom, vaspitnom osoblju, i nikom više. Naravno, u računodstvenim i kadrovskim službama su svuda povećane plate, jer bez njih nije moguće funkcionisanje službi, kako se birokratski misli. U predškolskim ustanovama ni kuvarima nije povećana plata.

Posle svega, možemo konstatovati da je u javnom sektoru novembarska zarada povećana za manji deo zaposlenih, koji je i do sada imao solidne plate. I u drugim segmentima javnih ustanova je isto, tako da možemo sa sigurnošću zaključiti da plate nisu povećane za sve zaposlene u javnom sektoru. Po principu selektivne pravde.

Siniša Stojčić,
Beograd