Stare priče, novi Tuđmani

Ko god da pobedi na predsedničkim izborima u Hrvatskoj, njen pravi gospodar cinično će se nasmejati i nazdraviti najpre sebi, a potom, razume se, opet samom sebi. Milan Bandić suvereno vlada Zagrebom još od 2001. godine, a kako prestonica Hrvatske ima više upisanih birača nego osam hrvatskih županija, sedokosi Hercegovac shvatio je da upravljanje građevinskim zemljištem, muljanje s nekretninama, investitorima i ljudima od megaperiferije do Trga bana Jelačića predstavlja suštinsku moć.

Zato mu je na rođendanu nedavno pevala predsednica Kolinda Grabar Kitarović, a on joj uzvratio političkom podrškom. Slično je učinila još jedna plavuša. Lepa Brena se na koncertu, koji se poklopio s finišom predsedničke kampanje, spustila na petokraki s krova dvorane na binu i zapevala „Jugoslovenku”, što je izazvalo bučnu reakciju grupe domoljubnih generala. Brena je potom otišla do svog porodičnog prijatelja na večeru.

Dok je Hrvatska kiptela, a ultradesničari besneli, Bandić je nonšalantno ćaskao s Brenom o starim, dobrim vremenima. Kao da je uzavreloj javnosti želeo da poruči kako ne mora da se useli u predsednički ured na Pantovčaku kako bi se forma poklopila sa suštinom.

Ali koga će izabrati Hrvatska danas, 22. decembra, na dan kada je 1990. godine hrvatski Sabor doneo Božićni ustav? Toga dana Srbi su izbačeni iz Ustava kao konstitutivni narod, što je zapravo izazvalo građanski rat, ali ako se bavimo simbolikom i političkom numerologijom, taj dan se slavio i kao rođendan JNA, pa ne čudi gledanost video-klipa na kom čuveni advokat Ante Nobilo s tamburašima i gostima prepune kafane peva „Po šumama i gorama”. I svi u kafani znaju tekst napamet, kao što će, po potrebi, horski pevati Tompsona, kuma jednog od predsedničkih kandidata Miroslava Škora.

Pevač, doktor ekonomije i biznismen iz Osijeka Miroslav Škoro najveća je enigma izbora, jer njegova popularnost raste i on dahće za vratom Kolindi i bivšem premijeru Zoranu Milanoviću. Sva istraživanja pokazuju da bi Škoro, ako uđe u drugi krug, sigurno postao predsednik, te će u ponedeljak biti jasnije da li je projekat desnog krila HDZ-a bio uspešan. Škoro je skandaloznom izjavom da bi prekopao Jasenovac i abolirao ratnog zločinca Tomislava Merčepa, inženjera smrti iz Pakračke poljane, pokazao da je antisrpska kampanja dobitna strategija u neuspešnoj reprizi Tuđmanove sapunice. Ali, kako je njegova supruga Amerikanka pravoslavka, čak je i čuvena zagrebačka frizerka koja je oblikovala Kolindinu frizuru, pa počela da štricka Škoru, izjavila da je nedopustivo da prva dama bude pravoslavne vere. Priča pevač i kako je u domovinskom ratu nosio tamburicu, pušku je negde zaturio, ali nimalo nije naivan. Cisternama svog vina koje krstare Hrvatskom opija birače. Posvađao se s kumom Tompsonom, ali je uspeo da pridobije Stjepana Tuđmana, mlađeg sina Franje Tuđmana. Stjepan važi za crnu ovcu Tuđmanovih, jer voli životne radosti i ne krije to, a svaki biznis kojeg se dohvati obavezno propada.

Stariji brat Miroslav, neuspešna kopija svog oca, saborski je zastupnik HDZ-a, i, posle premišljanja, podržao je Kolindu, tako da se familija Tuđman podelila na ravne časti. Jedni se daju Kolindi, drugi Škori.

Iako slovi kao favorit, aktuelna predsednica je napravila toliko gafova da njeni spin doktori više vremena provode na infuziji, nego u izbornom štabu. Ako je Kolinda rekla da su njena deca posetila razrovani Vukovar, iako su se rodila mnogo kasnije, ono što je učinila u dvorani „Dražen Petrović” je spektakularno. Pokojnog Dražena proglasila je Zadraninom, što je izazvalo bes Šibenčana. Kao da Velju Ilića preselite u Užice. I konačno, njen izborni štab je novinare pozvao da u izbornoj noći izveštavaju iz centrale predsednice Kolinde Grabar – Vuković!

U svakoj drugoj zemlji podanici bi se prekrstili, što je njena frizerka već učinila. I pored sveopšteg podsmeha u javnosti i medijima, Kolinda se ipak drži zahvaljujući hadezeovskoj stranačkoj mašineriji premijera Andreja Plenkovića, koji je organizovao i predizborne trojanske konje i konjiće. Jedan od njih je hosovac Ante Đapić, koji treba da otkine deo glasova Škori, a drugi je hrvatska verzija Belog Preletačevića, Dario Juričan, koji se sprda na račun korumpiranih političara. Obećava da će korupciju uvesti u Ustav kao osnovno ljudsko pravo. I sanja da postane Bandić.

Juričan, naravno, treba da otkine deo glasova Zoranu Milanoviću.

Na parlamentarnim izborima, Zoki je rekao da je pronašao dedu ustašu u porodičnom stablu, skrenuo previše udesno, što ga je i uništilo. Takvu taktiku sugerisala mu je američka agencija koja mu je vodila kampanju. Kasnije su tražili dedu, ali ga nisu pronašli. Zoki je u međuvremenu sazreo, ne pominje dedu, ima najozbiljniji gard i njegova retorika nagoveštava da je spreman za relaksiranje odnosa sa Srbijom.

Međutim, prava bitka vodi se unutar HDZ-a. Plenković predvodi liberalnije krilo, što rado koristi Zoki, tvrdeći da je Plenković „levlji” čak i od njega. Na desnom boku, stvarajući Škoru, viri pravi igrač Ivo Štier, još jedan latinoamerički Hrvat, rođen u Argentini, gde se skrivao poglavnik Ante Pavelić.

U ponedeljak će se znati ko će u drugi krug, a kako od 1. januara Hrvatska preuzima predsedavanje EU, strasti će se tek raspaliti. Srbija će opet biti glavna tema zagrebačkih političara, po taktovima Škorinog bećarca „Ne veruje srce pameti”. Priče će biti stare, samo je pitanje – ko je novi Tuđman. U suknji ili bez nje.