Poleću li nam zarade i penzije?

Prosečna neto zarada zaposlenih u Srbiji u oktobru je bila 55.065 dinara, a prosečna penzija 26.345 dinara, pa je prosečna penzija iznosila 47,8 odsto od prosečne zarade. Predsednik Aleksandar Vučić nam je upravo obećao da će nam na kraju 2025. godine prosečne zarade dostići 900 evra, a prosečne penzije 430 do 440 evra. Učešće prosečnih penzija u prosečnim zaradama ostaće kao i sad 47,8 odsto, ili čak narasti na 48,9 odsto.

Sa švajcarskom formulom, po kojoj se penzije povećavaju za polovinu procenta rasta zarada i polovinu procenta rasta potrošačkih cena iz prethodne godine, dakle sa jednogodišnjim kašnjenjem, takav odnos zarada i penzija ne može se ostvariti. Sadašnji godišnji rast potrošačkih cena je ispod dva odsto godišnje, a rast zarada je višestruko veći. Stoga će učešće penzija u zaradama samo opadati. Da bi raslo, prosečan godišnji rast potrošačkih cena trebalo bi da bude jednak ili veći od rasta prosečnih zarada zaposlenih, a toga neće biti.

A zašto se i najavljuju buduće prosečne mesečne i zarade i penzije u evrima, kad se oboje ostvaruje u dinarima? Nećemo valjda za šest narednih godina ući u Evropsku uniju, a posebno nećemo dinare zameniti evrima. Kad pomenute sadašnje mesečne zarade i penzije preračunamo u evre, zarade su 468 evra, a penzije 224 evra, pa se obećava ukupno povećanje do kraja 2025. godine, zarada 92 odsto i penzija 94 odsto. Da bi taj rast bio jednak i u našim dinarima, morao bi šest godina ostati nepromenjen današnji kurs evra u dinarima. A kako nemamo u izgledu uvođenje i održavanje fiksnog kursa dinara, važno nam je kolike će biti penzije i zarade u dinarima.

Već navedene u dinarima, po sadašnjem kursu od 117,6 dinara za evro, prosečne zarade sad iznose 468 evra, a prosečne penzije 224 evra. Da bi narasle za šest narednih godina  na obećanih 900 evra, zarade bi godišnje u proseku morale rasti po 11,5 odsto, a penzije malo brže. Sa sadašnjim godišnjim rastom svega što stvorimo od samo tri do četiri odsto, to se prosto ne može dogoditi. A sa godišnjim rastom od četiri odsto, za šest godina zarade i penzije bi narasle samo za 26,5 odsto. Zarade bi, u tom slučaju, po nepromenjenom kursu dostigle samo 592 evra, a penzije 283 evra. Do obećanih iznosa u evrima došli bismo jedino ako nam vrednost dinara za tih šest godina bude duplirana, što je još manje verovatno. A obećavati nerealno ne samo da nije od koristi, nego je i štetno.
Milan R. Kovačević,
redovni član Naučnog društva ekonomista Srbije