S Milanovićem se otvara novi prostor za dijalog

Opredeljenje hrvatskih birača za kandidata opozicionog SDP gospodina Zorana Milanovića u drugom krugu upravo završenih predsedničkih izbora, odraz je pre svega unutarpolitičke situacije u Hrvatskoj i većinskog raspoloženja njenih građana u ovom trenutku. Činjenica da je u Hrvatskoj na vlasti HDZ s pristojnom parlamentarnom većinom i da su dva kandidata iz iste desne političke opcije zauzela drugo i treće mesto u prvom krugu, davala je izgledne šanse i za konačan uspeh te opcije u drugom krugu. Međutim pokazalo se da je hrvatska unutrašnja politička scena izmenjena, što je i uslovilo opredeljenje birača za opozicionog kandidata. O kakvoj se promeni radi? Prvi utisak je da je većina u Hrvatskoj želela i izborom iskazala volju za promenama. Sigurno da je jedan od razloga i nezadovoljstvo ukupnom političkom klimom u zemlji koja je proizvod dobrim delom i politike vladajućeg HDZ. To najbolje odražava činjenica da je pobednik predsedničkih izbora gospodin Milanović pobedio u urbanim sredinama sa glavnim gradom Zagrebom na čelu, potom Splitom, Rijekom, a najzad i naročito ubedljivo u bogatim i razvijenim Istarskoj i Primorsko-goranskoj županiji. To upućuje na drugi utisak o nezadovoljstvu političkim, ekonomskim i drugim efektima vladajuće politike.

Pobeda gospodina Milanovića je potvrdila i ozbiljne podele na hrvatskoj desnici i samom vladajućem HDZ, imajući u vidu da je desnica, to jest dve grupacije iz istog izvora HDZ: aktuelni HDZ i njeno, ovoga puta osamostaljeno, desno krilo s kandidatom Škorom, u prvom krugu ostvarila u zbiru ubedljiv rezultat (46 procenata prema 29 odsto) s realnom šansom da objedinjena u drugom krugu pobedi. Međutim, očigledno da je podela u HDZ ipak značajna. Dobar deo desnice i dela nezadovoljnih birača HDZ definitivno je uskratio lojalnost i glasove desnoj i HDZ političkoj opciji. Ovo upućuje na zaključak da u narednom periodu na unutrašnjoj političkoj sceni Hrvatske predstoji ozbiljan napor HDZ da se konsoliduje, predupredi dalje slabljenje i stvori uslove za uspešno okončanje mandata i pozitivne pretpostavke za buduće izbore. Vodećoj SDP na levici, s druge strane, predstoji politička ofanziva s odgovarajućim programom na valorizaciji uspeha s Milanovićem i kapitalizaciji nezadovoljstva tekućom politikom i iskazanog raspoloženja većine građana u korist promena.

Kada je reč o spoljnoj politici glavni utisak je ostavilo izjašnjavanje kandidata aktuelne predsednice gospođe Grabar Kitarović i gospodina Milanovića u završnom sučeljavanju 2. januara uveče i razlike u strateškom opredeljenju koje su tom prilikom iskazali. Na pitanje o ključnom spoljnopolitičkom opredeljenju zemlje Grabar Kitarović je bila izričita da je oslonac na SAD najvažniji, dok je Milanović prednost dao Nemačkoj i potom Briselu, odnosno EU. Na ovaj način Milanović je iskazao i elemente svog političkog programa i SDP, kao izborne baze, potvrđujući ujedno značaj i težinu nemačkog uticaja u Hrvatskoj uz indirektno podsećanje da je Nemačka odigrala odlučujuću ulogu u osamostaljenju Hrvatske početkom devedesetih, kada je prva priznala Hrvatsku i otcepljenje od SRJ, kao i kasnije kod prijema Hrvatske u EU, za šta je uticaj Nemačke bio od presudnog značaja. U kontekstu opredeljenja za glavno strateško partnerstvo sa SAD Grabar Kitarović je u evropskoj politici naglašavala ulogu inicijative „Tri mora”, koju podržavaju SAD, dok je Milanović i to relativizovao dajući apsolutnu prednost EU.

U pogledu srpsko-hrvatskih odnosa Milanović je „sveža krv”, jer nije strogo vezan na političke stavove HDZ. To je potvrdio i konstruktivnijim opredeljenjem protiv posebnih uslovljavanja Srbije u pristupnim pregovorima s EU. Milanović je političar povratnik s daljim ambicijama i sigurno neće praviti greške prošlosti (izbeglička kriza, zatvaranja granice, neodmerene antisrpske izjave i slično) na štetu sopstvenog i rejtinga svoje izborne baze, mada se u osnovi hrvatska politika prema Srbiji neće menjati (Srbija agresor, otvorena pitanja), ali se s Milanovićem otvara novi prostor za dijalog na temu suživota na ovim prostorima koji, uostalom, nema alternativu.

Diplomata u penziji

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista