Dve anegdote o novinarima „Politike”

Neka mi bude dozvoljeno da u čast vašeg rođendana pošaljem dve anegdote u vezi sa novinarima i urednicima „Politike”. Negde polovinom prošlog veka rukovodstvo grada Ljubljane pozvalo je u posetu grupu urednika i novinara gradskih rubrika svih beogradskih javnih glasila. Vođa puta bio je Dragan Marković, direktor Studija B. Od samog početka su se međutim nametnule dve novinarske zvezde – Đoka Vještica i Bane Vukašinović. Njih su na aerodromima prepoznavali, njima su stjuardese u avionu donosile viski a ostalima kafu i kiselu vodu, njih su taksisti u Ljubljani prepoznavali.

Poslednjeg dana našeg boravka u Ljubljani domaćin je odlučio da nam priredi izlet u Trst. Čim smo seli u autobus počelo je začikavanje na račun Baneta i Đoke:

– E da vidimo da li će vam kelneri u Trstu davati viski kad nama daju kafu i kiselu vodu.

Razume se da im taksisti nisu tamo fićukali sirenama, da ih konobari nisu prepoznavali a onda se desilo  nešto neočekivano. Imali smo zakazan ručak u jednom hotelu i tek što smo posedali odmah nam je prišao konobar i umesto da pita šta pijemo, upitao je:

– Da li se među vama nalazi neko iz „Politike”?

Ustao je Darko Ribnikar, tadašnji urednik Beogradske rubrike u „Politici”.

– Vi ste Ribnikar –upitao je konobar.

– Da jesam – odgovorio je Darko.

– Naš direktor bi želeo da vas upozna i moli vas da svratite do njega kad budete imali vremena. Ostali mogu da naruče piće po izboru na račun našeg direktora.

To je bila prilika da Đoka i Bane popiju viski, ali ne na račun svoje popularnosti već na račun slave i popularnosti „Politike”.

Kad Televizija Beograd još nije imala svoje dopisnike iz inostranstva, koristila je „Politikine”: Bajalskog, Gustinčiča, Radojičića i Julijusa. Kada je Ranko Lozo, zamenik Dušana Mitevića otišao u penziju, na mesto šefa TV dnevnika postavili su dolepotpisanog. Pošto je Julijus upravo pristigao u Beograd došao je na Televiziju da se upoznamo.

Sedeli smo u kancelariji glavnog urednika Mitevića i svi bili potreseni jer je upravo stigla vest da je ubijen predsednik Čilea Salvador Aljende.

Julijus je bio veoma uzbuđen.

„ Ama ljudi, to mi je bio najbolji prijatelj, pre nego što sam pošao ovamo bilo smo zajedno porodično na izletu. Tamo je počela neka kišica i ja sam skinuo onu moju plavu jaknu i pozajmio je Aljendeu. Ostala je kod njega.

U tom trenutku iz režije su javili da upravo stiže televizijska slika o ubistvu Aljendea iz Čilea, Mitević je uključio monitor i mi smo mogli da vidimo kako na jednom izduženom drvenom postamentu leži mrtav Aljende u plavoj jakni Đuke Julijusa. Svi smo zanemeli. Tu u našoj blizini sa nama je bio čovek koji je među poslednjima imao priliku da razgovara i druži se sa onda veoma popularnim južnoameričkim liderom.

Mislim da bi se ova slika mrtvog Aljendea u plavoj jakni Đuke Julijusa i danas negde mogla naći u dokumentaciji TV Beograd.

Nenad Ristić,
TV novinar