Nije isto

Da li je duh pesme „Sarajevo, ljubavi moja...” još živ, ili je umro i pre njenog interpretatora (Kemala Montena). Bojim se da je sa tim duhom nestao i duh one Bosne u kojoj je pesma nastala. Da možda nije stradao od onog pucnja od kojeg je i svat (Nikola Gardović)? Ili onog dana kada su Valtera iz naše svesti potisnule „Juke Prazine” iz sva tri bosanska naroda. Tako nekako funkcioniše naš mozak, naša svest. Doživljaji kroz koje prolazimo putem neurona u mozgu formiraju nove veze – sinase. A onda čujem izvesnog pravnog eksperta: današnja BiH je nastavak avnojevske BiH. Možda na geografskoj karti i u reljefu jeste, ali u svesti većeg dela njenih pripadnika, nažalost, nije.

Pa zar smo morali preko sto hiljada duša poslati na onaj svet, uz sto milijardi dolara materijalne štete, samo zato da bi sve bilo isto? Nije isto, jer su sile ratnog potiska na površinu izbacile intelektualni i moralni otpad iz sva tri naroda koji već dve decenije stoluje u Sarajevu. Izvinjavam se izuzecima. A njemu je dodat sličan soj iz belog sveta. I sad oni „caruju” Bosnom, donoseći nesprovodive odluke.

Dr P. Petrović,
Banjaluka