„Strabag” vs „Štrabag”

Nedeljama izlaze dopisi o radovima u Beogradu, na Trgu republike, od Ruzveltove ulice do Kalemegdana, zagađenju, itd. Posebnu pažnju mi je privukao članak prof. Stojkova u subotnjem kulturnom dodatku „Politike” od 15. 2. 2020. godine „Prašina svuda oko nas”. Radnici bez maske na licu, posledice će osetiti tek kasnije. Nažalost, mnogi radnici su stradali na gradilištima zato što nisu imali odgovarajuću zaštitnu opremu. Posebno je interesantan tekst ispod podnaslova „Da li je moralo sve odjednom? Ko je projektovao… ko nadzire gradilište i radove… ko je sve ovo naložio?”

Sredinom septembra prošle godine bio sam na jednom naučno-stručnom skupu u Beču. Slobodno vreme tog lepog sunčanog dana rešio sam da iskoristim tako što ću otići na kadaif, u ulici Favoriten. Kafić drži mlad Egipćanin, fakultetski obrazovan, načitan, engleski govori kao da je na Bi-Bi-Siju. Posle predaha krenem dalje i naletim na veliki pano Strabag. Krenuo sam da obilazim radove na popločavanju ulica, gradilišta podeljena tako da ne ometaju saobraćaj i kretanje ljudi. Pored toga što Beč ima metro, strogo se vodilo računa da radovi nikoga ne ugrožavaju, Prašine ni u tragovima, svi radnici imaju adekvatnu zaštitnu opremu. Blokovi se dopremaju u odgovarajućim dimenzijama, praktično nema dorade. Odatle sam krenuo metroom do Švedenplaca, a odatle peške do katedrale Sv. Stefana. Opet Strabag, ponovo isparcelisana gradilišta, tamo gde su ulazi u zgrade neverovatna čistoća. Vazduh čist, nema prašine. Popločane površine potpuno ravne. Ima i naših ljudi koji rade. Pitao sam da li imaju reklamacije, začuđeno su me pogledali. Kažu da dobijaju detaljna uputstva za rad, a i da postoji nadzorni organ koji stalno kontroliše radove. U čemu je razlika između Strabaga i Štrabaga!?

Đorđe Zrnić,
redovni profesor UB u penziji