„Branič od zaraza” dr Batuta

U času kad i u savremeno doba navale zaraze na narod vredi se setiti nekog korisnog saveta i mudre misli lekara iz naše prošlosti. Neposredno posle specijalizacije preventivne medicine u Minhenu, Berlinu i Parizu, državni pitomac dr Milan Jovanović Batut objavljuje „Branič od zaraza – Knjiga za narod” u Novom Sadu, kao izdanje Matice srpske, iz Zadužbine Petra Konjovića.

Nije badava dr Batut u radnoj sobi na zidu držao portrete svojih nekadašnjih učitelja, spasilaca čovečanstva Roberta Koha i Luja Pastera. Sklopio je on u mozaik znanja statistike, patologije, bakteriologije, higijene.... i upotrebio za prosvećivanja naroda. Kao dobar psiholog, pedagog, poliglota, orator, čovek od velikog ugleda i integriteta, pisao je Dositejevu mudrost Vukovim jezikom.

U Beču na studijama medicine, prof. Karl Rokitanski govorio im je najpre ovo: „Mi se ne brinemo samo za pojedine bolesnike, mi ne ulažemo svoj trud samo oko jedne osobe; mi izučavamo celo društvo čovečansko i to u nameri da ga sačuvamo, da predupredimo kad hoće da navali bolest na njega, da ga potkrepimo, da ga u zgodnom času opomenemo, a u času nesreće i kužnih bolesti da ga hrabrimo i na odbranu vodimo”. Baš ove reči izabrao je dr Batut za uvod u „Branič od zaraza”. Rekli bismo, potpuno aktuelno i danas.

U odeljku „Šta mogu poglavari i opštine” piše: „Naredbe, koje se tiču našeg zdravlja i života, to su neka vrsta svetinje, i treba da se slušaju i izvršavaju. Život po sebi, istina, nije najveće blago ovoga sveta, ali je opet u njemu sva zemaljska sreća, Šta čovek neće za nju učiniti?”, piše dr Batut  i nastavlja:

„I što čovek ne bi za sebe, učiniće za drugoga. Ta zar nije bolje poslušati i učiniti što će te od zaraze odbraniti, nego se posle kajati i vajkati? Zar nije savetnije, zarana se postarati da ti zaraza ni blizu ne može – ma te to i truda i troška stajalo – i posle jedinca sahraniti, hranitelja izgubiti, najmilije oplakivati, pa baš gdekada i kuću i pleme zatrti”.

Poglavlje završava rečima: „Bolje je paziti da se ne zapali, nego posle gasiti”.

Objavljeno krajem 19, veka aktuelno u 21. veku. Samo se menjaju vrste zaraze. Uzročnici, zar ne?

Dr Slavica Žižić Borjanović,
mikrobiolog