Šunka u letećem vozu

Kada bi trebalo na početak teksta o Španiji staviti rečenicu koja bi bila ključ za bravu njenih slika i ukusa, onda bi to mogla da bude, recimo, ova: Dok „Ave” leti, mi jedemo iberijsku šunku!?

„Ave” je voz na liniji Madrid–Saragosa. Slika je moderne Španije koja doživljava ekonomski bum u Evropskoj uniji. „Ave” leti po šinama brzinom od 300 kilometara na čas. U jednom trenutku displej u putničkoj kabini je pokazao čak i kilometar više. Ova Simensova kompozicija s kentaurskim izgledom zmije koja ima zaobljen pačji kljun, uređena je kao avionska kabina. Sedišta su neki preslikan Erbasov model u kojem leđa putnika nalaze udoban oslonac.

Stjuardesa na početku putovanja deli slušalice. Putnici biraju kanal na španskom i engleskom. Razdaljina od trista kilometara pokrivena je klasičnim krimićem. Stjuardese će se pojaviti još jednom, da podele žele bombone. Časopisi su raspoređeni po sedištima. Brzina ne stvara nikakvu mučninu kod putnika. Da nema displej brzinomera, rekli bismo da se krećemo daleko sporije. Jer crveni španski pejzaž „miruje”. Veći deo puta, „Ave” prolazi zaštićen visokim grudobranima zemlje. Po vrhovima grudobrana postavljena je neprekidna žičana ograda koja od pruge čini autoput. Jedini trzaj brzine se oseti kada voz iz suprotnog smera projuri. Tada se stvori utisak mimoilaženja dve komete.

Cena karte u jednom pravcu je socijalno vrlo prihvatljivih 29 evra.

(/slika2)Na povratku iz Saragose poneli smo paketić tanko sečene šunke. Pridev tanko ovde se pretvara u pleonazam jer prava španska šunka se seče tako da bude prozirna, ali da se ne pokida. Seku se široki i dugački komadi. Ti tanki listovi se, po preporuci Španaca, dohvataju prstima, odižu iznad glave i onda kao špageta usisavaju. Ukus joj je slatkasto slan. Topi se na nepcima. Španci je smatraju zdravom hranom zato što je holesterol u njoj na najnižim vrednostima. Tajna je u žiru. Iberijske svinje se gaje u hrastovim šumama gde jedu žir. Ne tove se. Za razliku od jeftinog superluksuznog voza, kvalitetna iberijska šunka je skupa, iznad 50 evra za kilogram.

Narodska marka šunke, jeftinija i, naravno, manje kvalitetna zove se „serano”. Po toj robnoj marki nacionalnog proizvoda španska TV sapunica „Los Seranos” je i dobila ime.  

To bi bilo slično kao da se u nekoj vojvođanskoj TV seriji porodica zove Sapunarović, po čuvenom vojvođanskom proizvodu – slanini sapunjari. Takva serija bi i mogla da se snimi, ali film sa superbrzim vozom „Ave” još se neće gledati u našoj zemlji. Još ne, ali doći će i taj dan kad ćemo u srpskom vozu „Ave” seckati sapunjaru u ta dva sata putovanja od Horgoša do Požege.