Krah ideje ujedinjene Evrope na delu

Ovih dana, kada smo osuđeni na izolaciju usled virusa korona, gorak utisak ostavljaju izjave zvaničnih predstavnika zemalja EU koji se oglašavaju povodom nestašice određenih medicinskih artikala. Ova nevolja, koja je zahvatila čitav svet, ne birajući pritom žrtve po materijalnom statusu, boji kože, nacionalnoj pripadnosti i drugom, izrodila je očigledan sebičluk.

Naime, da li je unutar porodice moguće da u trenucima kada je jednome članu teško (pritom mislim na Italiju, koja je članica EU), kada nespreman dočekuje probleme, kada se sa njima teško bori i nažalost gubi bitke, da u takvoj situaciji nijedan član porodice ne nudi pomoć. Naprotiv, daju se izjave u stilu da problem treba svako da rešava za sebe.

Pomoć dolazi od onih koji imaju ljudskosti, iako su i sami suočeni sa problemima koji, uprkos svemu, uspevaju da se izdignu i da pomognu drugima. Kinezi nam možda nisu braća, kao što neki (pretpostavljam u očaju) pokušavaju da prikažu, ali jesu veliki narod koji nije zaboravio da nije sam i očuvao je globalni osećaj solidarnosti.

Ne treba li Srbija da na ovome primeru vidi kako funkcioniše taj sistem velike evropske porodice. Da shvati da svi pritisci, uslovi, ultimatumi, poglavlja i sve ostale ponižavajuće delatnosti da se prihvate pravila velikih nisu garant da postajemo ravnopravni i deo sistema. Tu je i primer Velike Britanije koja je i sama odustala od ove i ovakve priče. Pročitah pre neki dan i izjavu našeg predstavnika zaduženog za spoljnu politiku koji kaže da kada je virus ušao na vrata –solidarnost je pobegla kroz prozor. Članice EU su se zatvorile, razgraničile i svaka deluje ponaosob. Vidi se da nikada i nije bilo brige za druge i prema njima. Bože zdravlja, kada sve ovo prođe, videće se njihov odnos i pomoć u ekonomskom smislu. Šta tek tu treba očekivati, kada se u nevolji ovako ponašaju.

Aktuelna situacija možda može da bude trenutni terapeutski šok za one koje vode ovu državu i da im ukaže da bi trebalo da se zapitamo da li smo mi deo tog sistema? Srbi nisu narod koji će gledati samo sebe i misliti samo na sebe. Nekada sa posmatranjem i komentarisanjem drugih i preterujemo, ali ipak se kod nas nije izgubila svest o tome da ne treba biti sebičan i da treba pomoći drugome u nevolji. Možda redovi iz naših prodavnica opovrgavaju ovu teoriju, ali mi smo deo nekog drugog sistema vrednosti, gde prioritet nije sebično ugađanje samom sebi.

Nadam se da će se novonastala situacija brzo prevazići, a da će Srbija ove događaje zapamtiti, i svoje međunarodno delovanje usmeriti ka i ranije dokazanim prijateljima.

Marko Mladenović,
dipl. inž. maš, Beograd