Istorija se ubrzava

Ovih dana često se čuje da posle pandemije virusa korona „više ništa neće biti kao pre”. Naprotiv, po svemu sudeći, ispred vrata će nas sačekati sve što smo tu ostavili kad smo se posakrivali u svoje stanove. Virus korona samo ukazuje na zadah smeća u hodniku i na one koji ga tu gomilaju. Drugim rečima, pandemija razotkriva davno započete procese. Ona ubrzava istoriju.

Zapad je odavno na nizbrdici. Nije reč samo o krstaškim pohodima pokrenutim 1994. napadom NATO-a na Republiku Srpsku, koji su uveli svet u beskrajne ratove praćene talasima terorizma i migracija, pa ni o ekonomskoj krizi započetoj 2008. godine. U poslednjih desetak godina otkrile su se duboke kulturne i društvene podele unutar SAD i EU. Neobično ogorčeni politički sukobi pratili su sudbonosne događaje koji su tada potresli zapadni svet: prihvatanje masa imigranata, uspon populizma, bregzit, izbor Donalda Trampa za predsednika SAD, nemačka hegemonija i razdor u EU.

Pandemija je samo potvrdila unutrašnju, sistemsku slabost, izazvanu čudnom smesom neobuzdanog, neoliberalnog individualizma, moralnog i kulturnog relativizma, kolonijalizma i militarizma, sakrivenom iza ideologije multikulturalizma, inkluzivnosti, manjinskih i ljudskih prava. Uporedo s privilegovanjem najbogatijih, teklo je gašenje tradicionalnih zajednica i slabljenje solidarnosti, praćeno urušavanjem socijalnih službi i, naročito, zdravstvenog sistema.

Usred pomora, bogate članice EU oglušile su se o vapaje Italije. Šengenski sistem se preko noći raspao i njegove članice pretvorile su se u sebične nacionalne države, koje se bespoštedno bore za respiratore, testove, maske i rukavice. Nemački ministar unutrašnjih poslova optužuje SAD da su u Bangkoku preotele njegovoj zemlji 200.000 maski, dok mu iz Vašingtona odgovaraju da ne znaju o čemu je reč. U isto vreme, potvrđeno je da su SAD pokušale da kupe nemačku laboratoriju koja radi na vakcinama i da je njihova vojska odvezla 500.000 testova iz umiruće Italije.

Društvene mreže, koji su i do sada skoro svaku stručnu javnu raspravu pretvarale u anonimno vređanje i svađu oko „istina” napabirčenih na internetu, u rukama izolovanih i umornih ljudi pretvorile su se u sredstvo širenja panike i teorija zavere. Odranije puni nepoverenja prema upravljačkim elitama, oni će, kao i do sada, morati da plaćaju troškove ekonomske krize, proistekle iz meseci pandemijske poslovne stagnacije, ali i iz gramzivosti i kratkovidosti političara i bankara. To će ubrzati i zaoštriti postojeće podele i sukobe.

Upravljačke elite i njihovi mediji i u vremenu pandemije ponavljaju stare fraze. U istupanju od pre nekoliko dana Henri Kisindžer više nije bio ni bleda senka onog starog, trezvenog istoričara. Sumnje budi i to što se zaokupljenost pandemijom koristi da bi se povlačili potezi koji će svet uvući u nove sukobe. Albanski lobista Danijel Server tvrdi da Trampova administracija ubrzano radi na „razgraničenju” Srbije i „Kosova”, uz pomoć predsednika Srbije i te paradržavne strukture (internet sajt Kossev, 19. mart 2020). Videli smo, potom, kako su SAD, usred pandemije, srušile „premijera” Albina Kurtija, koji se toj ideji protivio. Američki marionetski režim u Crnoj Gori, iz osnova uzdrman masovnim crkvenim litijama, koristi pandemiju da bi se obračunao sa Crkvom i uhapsio samog mitropolita Amfilohija.

Unipolarni svet odavno više ne postoji. Ono što je počelo agresijom protiv Srba, u vremenu korone samo se ubrzava. Kina, čiju je ambasadu u Beogradu 1999. razorio NATO, sada postaje glavni protivnik SAD. U toku je medijski sukob oko tumačenja istorije početka i porekla epidemije. Reč je, dakle, o osporavanju moralne i ideološke hegemonije Zapada. Kina se, za razliku od SAD i EU, uspešno izborila s prvim talasom epidemije, da bi prva priskočila u pomoć evropskim zemljama i Iranu, koga SAD i dalje drže pod sankcijama. I Rusija, na čijim granicama je NATO uoči pandemije spremao veliku vojnu vežbu, uspešno se nosi s virusom korona i šalje pomoć ugroženim zemljama. U dobu korone, pod pritiskom Zapada, ubrzava se pretvaranje dva evroazijska kolosa u prirodne saveznike.

Izolacija i širenje ovlašćenja nacionalne države ubrzavaju proces povratka tradicionalnim zajednicama: porodici, zavičaju, crkvi i naciji. Opšta bežanija iz gradova potvrđuje da kult samosvesne urbanosti ustupa mesto seoskom miru i sigurnosti. Države su, međutim, u ime zdravlja i bezbednosti, proširile svoju moć nad građanima i od nje neće lako odustati. Zapad odavno ne krije da prati naše elektronske i telefonske komunikacije. Kinezi se sada hvale policijskim šlemovima koji im omogućavaju da na ulici prepoznaju zaražene i sumnjive. Tragikomični napadi na veru u ime nauke i hapšenja episkopa samo su vrh ledenog brega. Pandemija je snažno pojačala staru liniju razdvajanja između slobode savesti i državne prinude. Tu će se, u budućnosti, voditi glavna borba.

Vanredni profesor na Odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista