Pred novim krugom digitalizacije

U Srbiji 80 odsto domaćinstava ima internet, a 72 odsto ljudi (od 16. do 74. godine) koristi računar. U IT sektoru u Srbiji je oko 2.500 kompanija sa 30.000 informatičara. Ukupno, oko 70.000 osoba radi na informatičarskim poslovima u privredi i javnim službama. Celokupni prihod IT sektora u 2018. godini je bio 2,5 milijardi evra. Izvoz softvera i IT usluga prošle godine je iznosio oko 1,5 milijardi evra, što je rezultat rada oko 25.000 softverskih stručnjaka.

S prikazanim potencijalom sektora, koji nas svrstava među srednjerazvijene IT zemlje, ušli smo u borbu protiv pandemije virusa korona. Poznato je da je pandemija izazvala velike štete u mnogim delatnostima. Međutim, već sad se pokazalo da manje štete trpe kompanije koje su u većoj meri digitalizovale svoje poslovanje. One manje zavise od živog rada i lakše prilagođavaju proizvodnju novim uslovima. Očekuje se da će, poučene ovim iskustvom, i druge kompanije intenzivirati procese digitalizacije poslovanja. To će doprineti porastu tražnje za računarima i odgovarajućim softverom.

Veliki broj kompanija moraće da menja i svoj aplikativni softver ili čak da naruči softver za nove poslovne operacije da bi se prilagodile novim potrebama i uslovima poslovanja. To će uvećati poslove IT kompanija koje proizvode softver.

Najveći problem za domaći IT sektor biće to što će neki korisnici njegovih usluga prestati da rade, a u posebno teškom položaju biće IT kompanije koje su poslovale s klijentima iz ugostiteljstva, turizma, saobraćaja i još nekih delatnosti čije je poslovanje trenutno veoma ugroženo. Ipak, procenjuje se da će zbog ovoga biti oštećen manji broj IT kompanija, i zato se očekuje da će sektor u celini biti jedan od nosilaca oporavka i modernizacije privrede i javnih službi.

Sada se, u stvari, pokazalo da je IT sektor i razvijeniji i vitalniji nego što se pretpostavljalo. Primer za to su škole i fakulteti, koji su već sledećeg dana po objavljivanju vanrednog stanja nastavili rad uz pomoć TV signala i interneta. Veliki deo kupovina i plaćanja prenet je na internet, koji je postao i vodeća infrastruktura za informisanje. Elektronski recepti oslobodili su desetine hiljada ljudi obaveze odlaska kod lekara. I pored velikog porasta internet saobraćaja, mreža je vrlo funkcionalna i stabilna. Sve osnovne evidencije o građanima integrisane su u okviru desetina servisa E-uprave. Suočili smo se i s radom E-pijace itd. Imajući u vidu vitalnost i prednosti primene savremenih IKT, očekuje se veliki porast interesovanja za ovu tehnologiju i u drugim delatnostima i firmama.

Takođe, mnoge kompanije, to gde je tehnološki bilo moguće, proteklih nedelja su prešle na „rad od kuće”. Ovim je sprečen prekid poslovanja i nastanak velikih šteta. Istovremeno, radnici su bili zdravstveno bezbedniji, uz smanjene režijske troškove kompanija i više slobodnog vremena za zaposlene. Rad na daljinu je uveden kao alternativa prekidu poslovanja, ali moguća je njegova primena i posle pandemije.

Nedavno je na poziv Fonda za inovacije, za samo nekoliko dana, pristiglo oko 300 inicijativa za razne vidove primene visokih tehnologija u borbi protiv epidemije. Od njih 300, izabrano je dvanaest rešenja čiju izradu će finansirati država. Javnost zna za neke od tih inovacija: UV sterilizator, kabina za dezinfekciju, IT platforma za brzu razmenu poruka kroz medicinske sisteme u kriznim situacijama, zaštitna maska sa izmenjivim filterom …

Na sajtu www.digitalnasolidarnost.gov.rs dati su i linkovi na oko 100 besplatnih digitalnih platformi koje omogućavaju učenje na daljinu, čitanje knjiga, gledanje filmova, rad na daljinu itd. Ponudile su ih organizacije kao što su: „Super škola”, „Petlja”, „Telekom”, Beogradska filharmonija, Narodna biblioteka Srbije, „Majkrosoft”, Jugoslovenska kinoteka, Narodni muzej, IT4Biz i drugi. Na sajtu ministra za inovacije u toku je i poziv IT kompanijama i tehnološkim preduzetnicima da se pridruže inicijativi za inovativna rešenja koja mogu da unaprede sistem borbe protiv kovida 19.

Zabrana kretanja i potreba za ograničenjem okupljanja podstakle su i primenu softvera za održavanje skupova na daljinu. Ovih dana sve češće se i održavaju ovakvi poslovni sastanci i predavanja uz primenu platformi: „Zum”, „Vebiks”, „Go tu miting” i drugih.

Međutim, uporedo sa zalaganjem za masovnu digitalizaciju poslovanja, za rad od kuće, primenu društvenih mreža, integraciju svih javnih sistema, Društvo za informatiku ukazuje i na niz negativnih IT pojava, kao što su: ugrožavanje privatnosti građana, širenje lažnih vesti preko društvenih mreža, otuđivanje ljudi, porast sajber kriminala, zavisnost od interneta i mobilnih telefona... Reč je o pojavama koje zahtevaju efikasnije mere struke i države jer ugrožavaju ukupne korisne efekte informatizacije.

Iako i same u sadašnjim uslovima trpe velike štete, pred IT kompanijama stoje i veliki zadaci. S pravom se očekuje da masovna digitalizacija poslovanja bude u osnovi obnove rada privrede i javnih službi. Time će se IT kompanije i informatičari potvrditi kao veliki razvojni potencijal Srbije.

Predsednik Društva za informatiku Srbije

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista