Prevelika očekivanja umanjuju radost

Učešćem na prethodne dve „Beovizije” i prošlogodišnjem „Radijskom festivalu”, mladi pevač Aleksa Jelić skrenuo je pažnju na sebe ne samo pesmom već i plesom. Nedavno je PGP RTS objavio njegov debi album „U tami disko kluba”, na kojem je Jelić, kako kaže, radio četiri i po godine:

– Album se pojavio pre nekih mesec, mesec i po dana i interesovanje je veliko, što me veoma raduje. Ljudi se čude kada im kažem da sam na ploči radio toliko dugo, ali za razliku od većine pevača sa naše muzičke scene, nisam želeo da žurim, već sam odlučio da ponudim pesme koje su stvorene od emocija i imaju značenje u mom životu. Voleo bih kada bi ljudi u mojoj muzici prepoznali ono što je sa velikim uspehom radio Oliver Mandić osamdesetih godina prošlog veka.

O festivalima, na kojima je u poslednjih godinu dana u više navrata učestvovao,Aleksa Jelić kaže:

– Festivali su odlični za predstavljanje novih pevača, i mislim da sam ja lično uspeo da iskoristim šansu koju se na njima pruža da se na pravi način predstavim publici. Na ovogodišnjoj „Beoviziji” sam u duetu sa Anom Štajdohar izveo pesmu „Beli jablan”. Cilj nam je bio da pokažemo Srbiju u drugačijem svetlu, kao zemlju u kojoj se ne slušaju samo teške i tužne pesme i zamalo smo uspeli u tome, ali sam posle svega zadovoljan jer je pesma bila veoma slušana.

S druge strane, pevači neće da učestvuju na festivalima jer se na njima unapred zna ko je kupio pobedu i koliko je para potrošio. Ja ne razmišljam na taj način, pronalazim radost u ovome čime se bavim, a ovo nije lak posao kojim može da se bavi svako. Nisam imao prevelika očekivanja, i to je dobro jer prevelika očekivanja umanjuju radost. Najbitnije je da veruješ u sebe i neku svoju priču.

Aleksa je sin Žike Jelića, frontmena čuvene „Ju grupe”. Dolazeći iz rok miljea, on se ipak odlučio za „mekši” muzički stil:

– Da, njihove pesme, čak i balade, imaju senzibilitet koji je dosta „tvrđi” od mog, ja ipak volim Džordža Majkla i Madonu. Oni su rok institucija, i od svakog od njih sam imao mnogo toga da naučim što mi je do sada koristilo, jer nije mala stvara imati četrdesetogodišnje iskustvo na sceni, a ostati bez ijedne mrlje u karijeri. Ponekad im brzopleto na neki njihov savet odgovorim da znam i sam, ali se na kraju ispostavi da imam još mnogo toga da učim, i njihove sugestije mi dosta znače. Otac mi je najveći kritičar ali sam se posle „Beovizije” uverio da je i on zadovoljan.

Do sada smo samo jednom nastupali zajedno, na proslavi Srpske nove godine u Lazarevcu pred šest hiljada ljudi, i tada sam „rokerski” otpevao pesmu „U tami disko kluba”, nisam ni znao da mogu tako da pevam. Postoji video zapis na „Jutjubu”. Opet, koliko god da je prezime Jelić u neku ruku moja prednost, sa druge strane mi je to bila i užasna prepreka – sve sam morao da radim tri puta više i tri puta bolje. Ali, verovao sam u svoju priču, i borio sam se.

Dugogodišnje iskustvo života u Španiji, Aleksi daje mogućnost da uporedi tamošnju sa ovdašnjom muzičkom scenom:

– Ljudi tamo više žive svoj život, a manje se bave tuđim. Tamo je, na primer, nemoguće da neko gradi karijeru na činjenici da mu je pukla štikla na aerodromu. Više se ceni kvalitet i poštuju se autorska prava. Ai ljudi kupuju kompakt diskove što autore motiviše da rade. Ako ti pet puta za mesec dana puste pesmu na radiju u Španiji, ti samo od toga možeš da živiš, i to veoma dobro.

Iako slabo čitam štampu, kad je uzmem u ruke vidim mahom ljude za koje uopšte ne znam ko su. Ovde ima previše pevača i muzičara, previše zvezdi i zvezdica, koje u stvari niko ne poznaje. Malo je onih poput Aleksandre Radović, sestara Kovač, Sergeja Ćetkovića i, nažalost, pokojnog Tošeta Proeskog, čije muzičke kvalitete cenim.

Nakon povratka iz Španije, Aleksa Jelić se već godinu i po dana bavi baletom u Narodnom pozorištu. Igra ima veliku ulogu u njegovom životu, u šta su se uverili i svi koji su imali prilike da ga vide na festivalima:

– U baletu, kao i u pevanju, najbitnije je disanje. Baletsko iskustvo koje sam do sada stekao mnogo mi je pomoglo u pevanju, koje mi je sada prioritet u životu, za šta, posebno u poslednje vreme, ljudi iz Narodnog pozorišta imaju razumevanja. Mnogo mi znači što ovde svaki dan vežbamo, jer telo koje vežba duže ostaje mlado. Bavljenje baletom me ispunjava.U Narodnom pozorištu ću 27. juna nastupati za medije, sponzore i druge ličnosti iz javnog života. Verovatno ću uskoro ponoviti taj nastup i za moju publiku, a možete me očekivati i na beogradskom koncertu „Ju grupe”, koji je planiran za jesen. To još nije dogovoreno, ali ću preko veze uspeti da sredim da me pozovu kao gosta.