Liberalizuje li Evropa stav prema GMO?

Vest da je Evropska komisija, u sklopu nove strategije o vakcinama, predložila da se privremeno ublaže strogi evropski propisi o genetski modifikovanim organizmima (GMO), izazvala je dosta polemika u javnosti. Dok se sa jedne strane stav Brisela da menja ovo vrlo osetljivo zakonodavstvo komentariše kao ulazak GMO na mala vrata, sa druge strane stručna javnost pridaje značaj ovoj zdravstvenoj krizi i potrebi da se što pre stigne do vakcine.  A potencijalne vakcine na kojima rade pojedine farmaceutske kompanije sadrže GMO ili se sastoje od GMO.

– Brisel je spreman da ublaži stav prema GMO da bi se u kliničkim ispitivanjima vakcine za virus korona koja uključuju više zemalja izbegla „uska grla”. Važeće GMO zakonodavstvo ne poznaje hitne situacije, već su procedure veoma kompleksne i dugotrajne – navodi komisija i ukazuje da postoje znatne razlike u nacionalnim procedurama za sprovođenje GMO direktiva, saopšteno je nedavno iz Evropske komisije. Inače, kako je rečeno, labavija pravila bi se primenjivala ne samo na klinička testiranja vakcine za kovid 19 već i za lečenje od ovog virusa.

Genetičar dr Miodrag Dimitrijević, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, kaže za „Politiku” da zakonodavsto EU izgleda nije spremno za međunarodnu utakmicu, pre svega trku SAD, EU i Kine u stvaranju i iznošenju na tržište vakcine protiv kovida 19.

– EU se bori ne samo za što brže dobijanje efikasne vakcine već i da u tome ima prvenstvo. Sredinom juna je doneta „Strategija EU za kovid 19 vakcinu”. Ona se zasniva na dva stuba – prvi da se obezbedi proizvodnja vakcine u EU i dovoljne količine za zemlje članice i drugi da se usvoji regulatorni okvir EU saglasan sa trenutnom hitnošću, te da se stavi u pogon sva postojeća regulatorna fleksibilnost. Ovo uključuje i privremeno ukidanje pojedinih odrednica GMO zakonodavstva, da bi se ubrzali klinički eksperimenti sa vakcinama i lekovima koji sadrže genetički modifikovane organizme, objašnjava naš sagovornik.

On kaže da to ne mora da znači da se liberalizuje stav Evrope prema GMO, jer se govori o privremenom suspendovanju pojedinih odrednica, ali može da bude početak jednog novog stava EU prema novim generacijama tehnika genske manipulacije, u celini ili u pojedinim slučajevima.

– Ovaj pravac delovanja će sigurno da stavi na probu jak anti-GMO pokret u svetu, koji će se naći razapet između višedecenijskog stava ne GMO i potrebe da se što brže i efikasnije suzbije jedna pandemija, čije trajanje i konačan ishod, ako joj se ne stane na put, niko ne može da predvidi – objašnjava naš sagovornik. On dodaje da je anti-GMO pokret sporije evoluirao u shvatanju načina genske manipulacije od same tehnologije promene genoma.

Prof. Dimitrijević kaže da se nove tehnologije manipulacije naslednim materijalom zasnivaju na tehnikama, koje su mnogo preciznije, raznovrsnije i potpuno drugačije od transgene tehnologije „kamenog doba” genetičkog inženjeringa, paradajza „flavr savr”, „raunap redi soje” i „be-te kukuruza”. Zato je potrebna vrlo trezvena i odgovorna reakcija, zasnovana, ako ne na znanju, ono bar na dobroj obaveštenosti, a ne na strasti i ubeđenjima stvorenim na osnovu senzacionalističkih informacija.

– Ovo tim pre što će medicina kakvu poznajemo sve  više da se menja i klasične terapije će da budu zamenjene genskom terapijom. Medicina će da ide sve dublje na molekularni nivo, hteo to neko ili ne, a ovakve pandemije su samo signal da je taj pravac i izvesan i neumitan – zaključuje dr Miodrag Dimitrijević.