Srbija „u raljama Rusije”

Prvih dana protesta u Beogradu i Srbiji među demonstrantima je uhapšeno i nekoliko stranaca – Izraelaca, Rusa, Tunišana i slično. Vest je odmah dobila prvorazredan značaj i ekspresno je strani faktor okrivljen da stoji iza protesta, a odmah nakon toga, kao po komandi, veliki deo medija počeo je da optužuje Rusku Federaciju (RF) da stoji iza pokušaja stranih faktora da ruše vlast u Srbiji. Nekoliko dana se samo o tome debatovalo u medijima i to još nije sasvim prestalo.

Hajka na Rusiju krenula je odjednom, kao na nečiji znak, i u njoj su učestvovali i oni mediji za koje se smatra da su bliski vlasti. Krajnje neobično, imajući u vidu da bi upravo oni trebalo da ističu činjenice koje idu u prilog vlasti, a ne protiv nje. Nesporno je da su odnosi između Srbije i RF izuzetno dobri, da RF najsnažnije i najotvorenije podržava Srbiju, naročito u vezi sa KiM, ali i kad je reč o mnogim drugim pitanjima. Na primer, u odbrani od pokušaja osude Srbije kao genocidne države. Poznato je i da Rusija ne samo što ispod tržišne cene Srbiji prodaje sofisticirano oružje, nego joj ga i poklanja. Takođe, RF odlučno i uporno ne dozvoljava tzv. Kosovu da postane član najznačajnijih međunarodnih organizacija, odlučujuće utiče na jedan broj zemalja da povuku priznanje dato lažnoj državi „Kosovo”, više puta je znatno pomogla Srbiji u saniranju posledica elementarnih nepogoda, pa i nedavno u borbi protiv korone, i u mnogo čemu drugom. Kako je onda moguće da prethodno izneto ugledni i tiražni (gledani) mediji ne uzimaju u obzir, već „nasedaju” na jeftinu propagandu NATO-a? Odgovor je da stranog faktora ima, ali ne u smislu podsticanja protesta od strane RF, već u uticaju Zapada na naše medije u smislu organizovanog i usmeravanog pristrasnog i lažnog izveštavanja o tome ko stoji iza protesta. Podsetimo da RF u Srbiji ima samo agenciju Sputnjik, a SAD i EU imaju bezbroj medija na koje utiču. Pošto ova diverzija na RF očito nije uspela, odjednom je počelo da se priča kako iza ovog pokušaja medijskog i političkog kompromitovanja RF stoji do sada malo pominjana „duboka država Srbije”, koja, prema tim navodima, radi suprotno politici vlasti.

Napad na RF je bio još jedan u nizu promašenih poteza lobija NATO-a i Zapada s ciljem da se unese razdor u odnose Srbije i Rusije. Pravi cilj ovog pokušaja je namera Zapada (SAD i EU) da Srbiju izoluje od njenog najvažnijeg saveznika i tako lakše ostvari svoje ciljeve u odnosu na Srbiju, a to u ovom momentu znači – da „progura” nezavisnost „Kosova” i njegovo članstvo u UN. Zapad želi da „na brzinu” dovrši pitanje „Kosova”, po receptu primenjenom prema Makedoniji. Međutim, ako Srbi više ikome iole veruju, to je Rusiji i Putinu, a ako ikome ne veruju, to je Zapadu, pa je to jalov posao, bez izgleda na uspeh. Naime, nije dovoljno deliti komplimente rukovodstvu Srbije, praviti filmove o značaju Srbije i njenih velikana za svet, obećavati Srbiji članstvo ovde i onde – jednog dana – naravno, ako se ispune uvek neki novi kriterijumi, plaćati gomilu nevladinih organizacija i sponzorisati brojne medije u Srbiji da lepo govore i pišu o vama. Treba učiniti i nešto konkretno, suštinski, u interesu Srbije, a to Zapad ne čini, niti će, jer Srbiji podilazi samo da bi je prevario i oteo joj, za početak Kosovo i Metohiju, a onda, možda lakše, i druge teritorije. Jer, o teritorijama je reč, ne o demokratiji, pravima, suživotu, principima. Ne treba se zavaravati, pitanja koja čekaju u redu da ih Zapad internacionalizuje kad se pitanje KiM reši po njihovom receptu jesu „preševska dolina” – ako već ne bude deo nekog od paketa koji Zapad planira u okviru aktuelnih pregovora, Raška (Sandžak) i Vojvodina. Nakon toga ili istovremeno može se očekivati i urušavanje Republike Srpske (RS) u unitarnu muslimansku BiH, a nakon svega forsiraće se i članstvo Srbije i „Nezavisnog Kosova” u NATO-u. Pored toga, KiM raspolaže bogatstvima koja leže u kosovskom tlu i ima neprocenjiv geostrateški značaj za Zapad zbog mogućnosti vojne kontrole Evrope, Bliskog istoka, RF i država nekadašnjeg Istočnog bloka, Jadranskog mora i šire.

Napomenimo i da je podsticanje pobuna u drugim državama ekskluzivni specijalitet Zapada, a ne Rusije. Pored toga, svedoci smo da je odmah nakon izbora u Srbiji Zapad (i SAD i EU), krenuo u veliku ofanzivu na Srbiju, pre svega kad je reč o KiM. Takođe, u Kongresu je pokrenuta procedura da se donese deklaracija o Srebrenici, koja bi, kao i do sada, Srbiju i Srbe okarakterisala kao genocidan narod, što bi bio uvod u novi pokušaj urušavanja RS. Istovremeno, SAD su odvojile znatna sredstva za NVO u Srbiji s ciljem da našoj zemlji približe američke vrednosti. I mnogo šta drugo je pokrenuto prema Srbiji, i to upravo u vreme vakuuma vlasti, kada nisu konstituisani ni Narodna skupština ni vlada. Poštovanje principa vladavine prava, na šta se taj isti Zapad neprekidno poziva, nalagalo bi da se svi pregovori obustave do konstituisanja vlasti u Srbiji.

Zar onda nije očigledno ko ruši Srbiju spolja, bez obzira na to ko je u njenoj vlasti?

Ambasador u penziji, zamenik predsednika Beogradskog foruma za svet ravnopravnih

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista