Srpska stranačka prostitucija

Da ne bih pametovao, iznova sam se obratio „Leksikonu” Milana Vujaklije za čije je izdanje, 1936. godine, korice izradio znameniti srpski slikar, i profesor mojih prijatelja slikara, Mihajlo S. Petrov. Ovaj podatak govori o vremenu u kome se vodilo računa o načinu prezentacije kapitalnih dela srpske literature. U nekoliko redaka nam „Leksikon” kratko i jasno predviđa šta će nam se dešavati 2008. godine! Naime, u njemu doslovce piše: „Prostitucija je davanje tela za novac kao profesija”. Pošto je taj prastari zanat nemoguće omeđiti vremenom, jasno je da traje i dan-danas.

Sve stranke, u smanjenoj Srbiji, poseduju svoj prepoznatljivi amblem, sem što im u prepoznatljivosti nedostaje jedan bitan detalj: okačen CRVENI FENjER. Zanemeli srpski glasači sa nevericom posmatraju FENjER i krsteći se čekaju pojavu belog dima kao da je, glavom, RIMSKI PAPA u pitanju.

Kreature oličene u savetnicima, u portparolima, u dobrim „ribama” izašlim iz  ,,uskostranačkih” švaleracija, u crkvenim velikodostojnicima pakla, u usahlom pesniku, komunističkom švaleru, koji nam iz tuđih usta drži propovedi o Srpstvu koje svaki pametan Srbin doživljava kao propast, besramno nam režiraju stvarnost, rugaju nam se. Može im se, jer pamet više ne „stanuje” na srpskoj adresi. Sve je više i svakim danom će biti više naznaka da „sunce tuđeg neba” greje srpsku pamet.

Postoje dokazi i svedoci da su Srbi bili cenjeni ljubavnici. Srpska muškost se pretočila u međustranačku švaleraciju: ti meni, ja tebi, a narodu koji se obreo u srpskom stranačkom ljubavnom zanosu preostalo je da jede kolače Marije Antoanete. Srbija se deklarativno bori protiv „bele kuge”, nesvesna da, glasajući, u glasačke kutije ubacuje listiće sa „ljubavnim” porukama jalovim političarima, te na taj način pospešuje jalovu politiku, „belu kugu” srpske politike! Naša jedina nada je ulazak u Evropsku uniju, jer će nam tada dozvoliti uvoz priplodnih bikova. Mašala!