Američko klatno

Iako je priča o rastu populizma bilo i pre dolaska Donalda Trampa na političku scenu, on se pojavio kao idealni model za proučavanje tog načina vladanja. Ni kada je postao predsednik nije prestao da šokira svet tvitovima koji su odavno izašli izvan okvira onoga što se do tada smatralo korektnim govorom, ali i van korpusa tema kojima su se ranije bavili predsednici SAD. Tramp je tada bio očigledan dokaz da se Amerika zasitila kruženja jedne te iste elite i da je došlo vreme da se progovori jezikom koji većina razume. Vođenje države odvija se gotovo u „lajv” formatu na društvenim mrežama, lapsusi se podrazumevaju, kao i katkad vrlo radikalni stavovi prema raznim pitanjima. Njegov dolazak na vlast bio je toliko neočekivan da se od početka govorilo o trenutku kada će biti razrešen dužnosti (što se, kao što znamo, nije dogodilo). Možete biti pristalica njegovih stavova, ili ne, u svakom slučaju ćemo se složiti da je doneo drugačiji model ponašanja prvog čoveka Bele kuće: od obraćanja na internetu mnogo više nego na konferencijama za štampu, do neobično oštrih izjava.

Hajde da se nakratko podsetimo s kojim je idejama u domenu društvenih odnosa i sa kakvom retorikom Tramp došao na vlast. Njegova kampanja bila je umnogome šokantna za ceo svet. Bez dlake na jeziku, nije se libio da izrekne mizoginične, islamofobične i antimigrantske stavove. Ceo koncept političke korektnosti ostavio je po strani (čak je i eksplicitno rekao da je država otišla dođavola zbog političke korektnosti), a govorio je jezikom koji je jedan deo Amerikanaca želeo da čuje nakon mnogo godina dominacije, po njihovom mišljenju, uvijenog i blagog rečnika od strane elita. Odigrao je na kartu „Amerika na prvom mestu” i obećao Amerikancima skidanje balasta međunarodnih organizacija i kompanija. Krupni industrijalci su trljali ruke i nadali se njegovoj pobedi, a većina srednjeklasne visokoobrazovane Amerike bila je zgrožena onim što joj se sprema. Sećam se jedne ilustrativne izjave momka iz publike na nekom od Trampovih predizbornih mitinga. Na pitanje novinara šta misli o Trampovim stavovima da migranti ne treba da budu dobrodošli u Americi i da među novopridošlicama možda ima i terorista, uzbuđeno je odgovorio: „Naši životi su važniji od njihovih i to je realnost”.

Zanimljivo je, međutim, da su čvrsti stavovi i politika aktuelnog američkog predsednika inicirali brzi odgovor s druge strane, i to kroz širok spektar društvenog aktivizma: od akcija na društvenim mrežama do konkretnih nemira na ulicama američkih gradova. Da se podsetimo samo nekoliko najvažnijih burnih događaja koji su potresli Ameriku i koji su donekle bili reakcija na politiku koju on zastupa.

Najblaže rečeno sporan odnos prema položaju žena bio je jedan od potpornih stubova Trampove retorike. Zastupao je konzervativni zaokret i patrijarhalne stavove i onda se upravo za njegovog mandata formirao pokret „Me too” – trenutno najpoznatiji aktivni feministički pokret, koji je krenuo iz Holivuda i počeo da se širi po svetu. Ne ulazeći u raspravu o tome koji su dometi pokreta ili kakvi motivi stoje iza njegovog iniciranja, istina je da je upravo feministički aktivizam obeležio Trampovu vladavinu.

Slična je situacija i sa „Black Lives Matter” aktivizmom. Iako Tramp svoju kritičku oštricu nije usmerio ka Afroamerikancima u meri u kojoj je to učinio kad je reč o muslimanskim, meksičkim i drugim migrantima, ipak je zanimljivo da su rasni nemiri i borba za prava Afroamerikanaca reaktuelizovani baš za vreme njegove vladavine. I mada su rasni nemiri pre konstanta nego novina u SAD, zanimljivo je da su se ta pitanja baš sada ponovo otvorila. Ni pokret „Black Lives Matter” ni „Me too” nisu direktno usmereni protiv Trampa, ali jesu nastali za vreme njegovog mandata, što nam dosta govori o trenutnoj društvenoj klimi u Americi.

Na kraju, pandemijska kriza izazvana kovidom 19 pogodila je Ameriku u neverovatnim razmerama i ogolila surovo lice liberalnog kapitalizma oličenog u nepristupačnom zdravstvenom sistemu i masovnim gubicima posla. Malo koja zemlja se na dobar način nosi sa ovim zdravstvenim izazovom, ali Amerika je zaista u veoma lošoj situaciji, i to se pokazuje ne samo kroz brojeve zaraženih i umrlih, nego i putem socijalnih nemira koji konstantno potresaju Ameriku.

Društveni aktivizam nezadovoljnih Amerikanaca nalazi se na suprotnom kraju klatna koje je Tramp naglo povukao u svoju stranu. Koliko su pokreti koje sam pomenula važni vidi se i po odluci izbornog protivkandidata Džoa Bajdena da, uprkos međusobnim trzavicama, za potpredsednicu izabere Kamalu Heris, koja je i žena i Afroamerikanka. Drugim rečima, koriste se sva raspoloživa sredstva koja su se pokazala kao efikasna u akumulaciji nezadovoljstva Trampovom vladavinom. Da li će to biti dovoljno da on ne dobije drugi mandat – videćemo. Istraživanja pokazuju različite trendove, ali bilo kako bilo, Tramp jeste presedan ne samo u američkoj, već i u svetskoj politici. Da li je on vesnik novih trendova u manirima vladanja, ili će ostati izolovan fenomen, videćemo nakon izbora, ali će njegova pojava u političkoj areni svakako još dugo biti izazovan fenomen za proučavanje i polemiku.

Docentkinja na Odeljenju za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista