Novi NATO protiv Kine

SAD o ambicijama Pekinga: Američko ministarstvo odbrane je u izveštaju objavljenom prvih dana septembra po ko zna koji put upozorilo na „kinesku opasnost”. U pomenutom izveštaju Pentagon otkriva da Peking „planira da do 2049. godine udvostruči broj kineskih atomskih bombi”. Dodaje se da će nove kineske atomske bombe biti spremne za montažu na balističkim raketama koje mogu da pogode teritoriju SAD.

Najnoviji izveštaj Pentagona preneo je specijalizovani časopis „Difens njuz”, blizak američkoj vladi, što na svoj način govori o značaju koji SAD pridaju rastućoj vojnoj moći Kine. Prema američkim procenama Kina trenutno raspolaže sa nuklearnim potencijalom koji čini oko 200 atomskih bombi. U slučaju da su tačni podaci Pentagona, ovaj broj trebalo bi da u nerednih 29 godina bude udvostručen.

Koliko se može verovati ovoj američkoj proceni? Ugledni švedski institut za pitanja bezbednosti SIPRI barata sa sasvim drugačijim podacima. SIPRI je, na primer, 2012. u svom redovnom godišnjem izveštaju naveo da Kina raspolaže sa oko 400 atomskih bombi dok, na drugoj strani, Sjedinjene Američke Države imaju oko 2.200 operativnih nuklearnih glava.

Najnoviji izveštaj Pentagona o kineskoj vojnoj moći objavljuje i druge podatke koji bi trebalo da zabrinu SAD. Tako se, između ostalog navodi da Kina ima oko 350 vojnih brodova i podmornica što je znatno više od 293 broda i podmornica kojima raspolaže američka ratna mornarica.

Analitičare u Pentagonu posebno brine sve veća sposobnost Kine da svoje nuklearne glave uputi na ciljeve u SAD. Američku pažnju posebno privlači kineski strateški bombarder H-4N za koji se kaže da je osposobljen da nosi najnovije generacije krstarećih raketa s nuklearnim bojevim glavama i da ima maksimalni dolet od 6.000 kilometara.

U zaključku Pentagon naglašava da „Peking ima globalne ambicije” i da će pokušati da ojača svoje vojno prisustvo širom planete. Kao potencijalne države u kojima bi Kina mogla da otvori svoje vojne baze navode se: Tajland, Singapur, Indonezija, Pakistan, Šri Lanka, Ujedinjeni Arapski Emirati, Kenija, Sejšeli, Tanzanija, Angola i Tadžikistan.

Američki odgovor na „kinesku opasnost” posebno u regionu Pacifika i Indijskog okeana formulisao je državni sekretar za odbranu Mark Esper. On je predložio da države u regionu, poput Indije, Japana i Australije, naprave sa SAD neku vrstu novog NATO-a koji bi odvratio i sprečio Kinu u njenoj ekspanziji.

Nada za Avganistan: Vlada u Kabulu i talibani sve su bliži početku pregovora o uspostavljanju trajnog mira u zemlji. Dve strane okončale su razmenu zarobljenika čime je ispunjen glavni uslov za početak razgovora.

Avganistanske vlasti pustile su iz zatvora oko 400 pripadnika talibanskih snaga što je bila poslednja grupa od ukupno pet hiljada pobunjenika uhapšenih od početka sukoba. Talibani su, sa svoje strane, oslobodili oko hiljadu pripadnika avganistanskih vojnih i policijskih snaga.

Puštanje na slobodu poslednje grupe talibana izazvalo je oštre proteste nekih zapadnih država. Mediji navode da je najmanje 150 od ukupno 400 oslobođenih učestvovalo u krvavim terorističkim napadima u kojima su žrtve uglavnom bili civili ali i vojnici država koje učestvuju u misiji u Avganistanu.

Istovremeno SAD nastavljaju s povlačenjem svojih trupa iz Avganistana. Do sredine juna Vašington je, na osnovu februarskog sporazuma s talibanima, broj američkih vojnika u Avganistanu smanjio na 8.600. Sada se najavljuje novo povlačenje po planu koji predviđa da u ovoj azijskoj državi do kraja novembra ostane oko pet hiljada američkih vojnika.

Dalje povlačenje stranih trupa zavisiće od napretka mirovnih pregovora vlasti u Kabulu i talibana. A dugo očekivani pregovori o uspostavljanju trajnog mira u Avganistanu, kako je izjavio jedan predstavnik talibana, mogli bi da počnu već za nedelju dana.

Prenaseljena ili pusta planeta: Koliko ljudi će na kraju 21. veka živeti na Zemlji? Prognoze UN su, kao odgovor na ovo pitanje nudile broj od skoro 11 milijardi. Sada se autoritet svetske organizacije dovodi u pitanje i kada je reč o svetskoj demografiji. Pojavila se, naime, studija uglednih svetskih stručnjaka – njihovo istraživanje podržavaju Melinda i Bil Gejts – koji procenjuju da će krajem veka na planeti živeti 8,8 milijardi stanovnika – čak dve milijarde manje od prognoze UN.

Prema ovoj proceni najviše ljudi živeće 2064. godine – oko 9,7 milijardi, prenosi nemački „Dojče vele”. Posle toga uslediće drastičan pad svetske populacije a neke države, poput Kine, Poljske, Japana, Španije i Italije izgubiće čak polovinu broja stanovnika.

Glavni razlog za ovoliku razliku u prognozi broja ljudi na Zemlji je različita pretpostavljena stopa nataliteta. UN procenjuje da će jedna žena u proseku rađati 1,8 dece, dok ova grupa stručnjaka predviđa da će jedna žena rađati u proseku 1,5 dece. Ovo istraživanje nagoveštava i strateško pomeranje svetskih centara moći. Njihov zaključak je da će krajem 21. veka svet biti multipolaran a da će četiri glavne sile biti Indija, Kina, Nigerija i SAD.