Može „Nobel”, ali za fikciju

U istoj nedelji kad je predložen za Nobelovu nagradu za mir, Donald Tramp je potvrdio da je namerno umanjivao opasnost od virusa korona jer nije želeo da „zastraši ljude”. To je dosta čudno za američkog predsednika, jer on inače zastrašuje ljude svim i svačim, neprestano im poručujući da treba da se boje ilegalnih imigranata, glasanja putem pošte, anarhista, demokrata...

SUZDRŽAVANjE OD SEBE: U sredu je norveški poslanik Kristijan Tibring-Jede otkrio da je predložio šefa Bele kuće za Nobelovu nagradu za mir. Kako je objasnio, američki predsednik je odigrao ključnu ulogu u nedavnom sporazumu između Izraela i Ujedinjenih Arapskih Emirata i zaslužniji je za mir u svetu od mnogih koji su već ovenčani ovim priznanjem. Za norveškog desničara, koji je šefa vašingtonske vlade nominovao i pre dve godine, posle američko-severnokorejskog samita, najvažnije je to što Tramp, za razliku od svih drugih američkih predsednika u poslednjih skoro 40 godina, nije započeo nijedan rat. Kad bi Tramp dobio ovu nagradu, bilo bi to prvi put da je neko dobio priznanje zbog nečega što nije, a ne zbog nečega što jeste uradio. Za Tibring-Jedea je očigledno zadivljujuće što se najveća svetska sila poslednje četiri godine suzdržavala da napadne bilo koga, a bilo je više „kandidata” – od Severne Koreje, preko Venecuele, do Irana (Tramp je „samo” naredio smaknuće iranskog generala Kasema Solejmanija). Zar i Barak Obama nije dobio Nobelovu nagradu za mir svega devet meseci nakon dolaska na vlast, samo zato što je davao nadu u svet sa manje ratova i nuklearnog naoružanja? Ovaj nobelovac je kasnije pokrenuo vojne intervencije u Libiji i Siriji i naredio opsežnu modernizaciju nuklearnog oružja, zbog čega je njegova administracija više trošila na nuklearno oružje od administracije Ronalda Regana u jeku hladnog rata. Ako bi se i u Trampovom slučaju računala samo namera, moglo bi da mu se prizna da je probao da sa Severnom Korejom postigne sporazum o nuklearnom naoružanju i da je radio na povlačenju trupa iz Avganistana, mada još nije uspeo ni u jednom od nauma.

Zagovornici „alternativnih činjenica”: Kelien Konvej i Donald Tramp (Foto EPA-EFE/Chris Kleponis)

TO JE ŠALA: Ove sedmice pojavili su se i odlomci nove knjige Boba Vudvorda, u kojoj legendarni američki novinar otkriva da je Tramp već na početku epidemije bio svestan sa čim ima posla, ali da je namerno umanjivao opasnost od kovida. Vudvord, jedan od dvojice reportera koji su otkrili aferu „Votergejt”, napisao je knjigu na osnovu serije intervjua s Trampom, između ostalog i o kovidu. Ispostavilo se da je predsednik već na startu bio upućen u to da će pandemija biti „najveći problem sa kojim se suočava u svojoj vladavini” i da je korona „najveći rizik po nacionalnu bezbednost”, ali je priznao Vudvordu da „namerno umanjuje značaj jer ne želi da stvara paniku”.

Šef Bele kuće je tada poručivao građanima da je korona isto što i običan grip koji „će proći sam od sebe”, da bi u četvrtak branio ove svoje poruke ističući da se od predsednika i očekuje da ne širi strah. To bi bilo u redu da Tramp nije predsednik koji u svemu vidi opasnost i koji je svoju političku karijeru i započeo šireći paniku od ilegalnih meksičkih imigranata, nazivajući ih „silovateljima” i „kriminalcima”. Kasnije je poslao vojsku na južnu granicu braneći je od „invazije” centralnoameričkih tražioca azila.

Sada upozorava Amerikance da će, u slučaju da pobedi njegov demokratski rival Džo Bajden, zavladati anarhisti i socijalisti, koji će dozvoliti pljačku i nasilje na ulicama nalik nedavnim scenama tokom rasnih nemira. „Niko neće biti siguran u Bajdenovoj Americi”, poručio je sunarodnicima. Pretnju vidi i u glasanju poštom, pa skreće pažnju građanima da će demokratski guverneri dozvoliti simpatizerima Demokratske stranke da glasaju dvaput: poštom i na biračkim mestima.

U ZEMLjI ČUDA: Džo Bajden i ostale demokrate smatraju da je predsednik doveo u opasnost milione građana skrivajući istinu od njih. U Americi je zabeležen najveći broj preminulih od kovida na celom svetu – 190.000. Za kritičare Bele kuće nema sumnje da je izjava da je kovid isto što i grip jedan od trampizama, zbog kojih se predsedniku često spočitava da živi u „paralelnom univerzumu”, ne osvrćući se na činjenice. Tako je bilo i u jeku epidemije, kad je iznosio stavove znatno drugačije od saveta lekara, pa je preporučivao građanima da preventivno piju antimalarik hiroksihlorokin, koji je i sam uzimao. Kelien Konvej, donedavno savetnica u Zapadnom krilu, ostaje upamćena po izjavi da su trampizmi „alternativne činjenice”. I zato se mnogi Trampovi kritičari sarkastično slažu da predsednik treba da dobije Nobelovu nagradu, ali ne za mir, već za književnost – zbog „dubine, kreativnosti i produktivnosti svoje fikcije”.