Crna Gora pred bankrotom

Mere prethodne vlade Crne Gore za ublažavanje posledica krize bile su neadekvatne, nedovoljne i nisu imale projektovani efekat. Istina je da ovako oslabljena država kao projekat neoliberalne i globalističke ideologije i nema na raspolaganju resurse niti instrumente ekonomske politike. U ovakvim krizama građanima je potrebna jaka država s elitom koja ima znanje i političku volju da reaguje sistemski, transparentno i pošteno.

Država koja nema svoju valutu, robne rezerve, ne utiče na formiranje cena, nema mehanizme za regulaciju monopola, nema industriju niti proizvodnju, nema državnu banku, nema državni telekom, nema devizne rezerve, nema rezerve u zlatu, prispeva joj 730 miliona evra duga na naplatu 2020, ima visoku koncentraciju vlasništva nad kapitalom u rukama porodice Đukanović, ekonomiju zasnovanu na pranju novca od šverca cigareta i pranja novca, sivu ekonomiju i sistemski utaju poreza i pljačke budžeta, ne može ni reagovati, niti zaštititi narod.

Ove mere vlade su samo negativno delovale na budžetski deficit, porast duga, gašenje radnih mesta, povećanje sive ekonomije, poreske evazije, povećanje poreskih dugova malih i srednjih preduzeća, povećanje ekstremnog siromaštva.

Imajući u vidu da je Crna Gora godinama privlačila izuzetno rizičan kapital, koji potiče iz globalnih kriminalnih i koruptivnih šema, očekuje se povećani beg takvog kapitala iz zemlje, što će ugroziti bilanse banaka i pojačati krizu kredita i likvidnosti.

Drastično smanjenje prihoda od turističke sezone (90 odsto u odnosu na 2019) dramatično će ugroziti javne finansije i ako privatni kreditori ne reprogramiraju svoja potraživanja od 730 miliona evra, koja prispevaju na naplatu ove godine, bankrot je realnost.

Slaba i ranjiva ekonomija zasnovana na turizmu, uslugama, uvozu i pranju novca od šverca cigareta i droge izuzetno je osetljiva na eksterne šokove.

Rešenja, naravno, postoje. Ali ih je nemoguće efikasno primeniti u bolesnom sistemu. Naši problemi su strukturni i zahtevaju opsežne i korenite promene.

Potrebno je istovremeno radikalno menjati bolesni sistem i održavati vitalne državne funkcije i opstanak naroda. Posebno malih preduzeća, zanatskih usluga, poljoprivrednih gazdinstava, ali i spasavati biološku supstancu naroda. Talas otpuštanja i izvršenja potraživanja baciće na desetine hiljada ljudi u zonu ekstremnog siromaštva.

Pacijent se mora operisati „naživo”, bez anestezije i istovremeno ga treba trenirati za nove izazove.

Nije lako, platiće se velika cena, ali je moguće.

Ove mere vlade liče na predlog lekara da se metastaza kancera leči aspirinom i čajem.

Naša ekonomija je bila u ozbiljnim problemima i pre korone. Ova kriza ih je samo učinila vidljivim.

Zato su potrebne sistemske promene.

Jedan od lidera Demokratskog fronta