Rijaliti virus

Bez obzira na to da li vam je sadašnja vlast po volji ili nije, moramo se svi složiti da se Srbija dobro drži u borbi protiv neprijatelja koji je stigao u našu zemlju, a da mi na to nismo mogli da utičemo. 

Korona je odnela blizu hiljadu života, znatno uticala na privredu, unela nemir i zebnju kod svih građana. Gotovo svi smo osetili posledice ovog zla i niko ne zna koliko će sve ovo trajati. Najtragičnije je da su mnoge porodice ostale bez svojih najdražih.

Bilo je i nekih dobrih stvari: zbog nužnosti fizičkog distanciranja bili smo prinuđeni da se ubrzano tehnološki osposobimo i koristimo sve prednosti savremenih tehnologija. Velika većina građana pokazala je ogroman stepen empatije, solidarnosti, druželjubivosti...

Bilo je, doduše vrlo malo, i onih koji su pokušali da se ovajde, profitiraju i ovu kolektivnu muku iskoriste da bi nešto ućarili. Dakle, svi –  i vlast i običan narod pokazali su jedinstvo i odgovornosti i ovo će, ako se sve uspešno završi, biti zajednička pobeda nad ovim opasnim neprijateljem.

Dolazak pandemije nije zavisio od nas, a da li smo se zapitali ko je kriv što smo uz kovid 19 postali žrtve još jedne nesreće  koja dugo traje – rijaliti programa koji će, kao i pandemija, ostaviti trajne posledice u psihičkom, fizičkom, moralnom  i mentalnom razvoju  najmlađih.

Ova pošast u Srbiju nije stigla kao korona, mimo naše volje, nju su „uvezli” oni koji su razmišljali samo o novcu i bogatstvu. Kako se to u narodu kaže „dok su se bogatili u Boga nisu gledali”.

Godinama su građani Srbije izloženi nemilosrdnoj torturi, brutalnom maltretiranju, primitivizmu i prostakluku koji televizije, koje koriste državne resurse, danonoćno šalju sa svojih ekrana gledaocima. Scene nasilja, iživljavanja, tuča, seksa, nadrogiranih i pijanih individua na programu pojedinih televizija su tokom čitavog dana.

Njihovi vlasnici se hvale rejtinzima nazivajući ove programe zabavno-humorističkim. U tome im izdašno pomažu tabloidi, koji svakodnevno  više strana u svojim novinama posvećuju tim nakaradnim likovima.

Ko pristojan može da gleda, sluša i uživa u scenama ovih ljudi bez zanimanja, bez škole i bez skrupula. Koji roditelj bi poželo da njegovo dete bude deo tog cirkusa u kojem se promoviše sve ono čega se svako normalan stidi. Naš regulator – REM, koji vrši nadzor nad televizijama kojima je izdao dozvole, to smo se uverili, nesposoban je ili ne želi da se bavi ovim problemom.

Pred ozbiljnim iskušenjem je novi saziv Skupštine Srbije, koji bira članove  Saveta REM-a. Da li će novi poslanici pokazati odgovornost i poslušati apel predsednika republike koji ističe da želi da bude na čelu pristojne države ili će, zarad nekolicine ljudi kojima rijaliti donosi bogatstvo, glasati da i ubuduće na televizijama gledamo kriminalce, prostitutke, osobe sa margine ili će televizije, kao nekad, promovisati uspešne, pametne, obrazovane i kulturne ljude.

Pitam se ko je taj u Srbiji kome je dozvoljeno da od Srbije pravi rijaliti, da najgori šljam vršlja po televizijama, da u udarnim terminima naša deca gledaju i slušaju te osobe sa bogatim kriminalnim dosijeima, profesionalne prostitutke, dilere i narkomane. Onda se čudimo što ih najmlađi oponašaju jer veruju da je to najkraći put do slave, popularnosti, naslovnih strana, bogatstva  i lagodnog života.

I dok  svakodnevno u Srbiji hiljade ljudi obija pragove narodnih kuhinja, tzv. rijaliti zvezde za to iživljavanje pred kamerama zgrću ogroman novac koji radnik u fabrici, profesor, doktor ili bankarski službenik ne mogu da zarade kroz čitav radni vek.

Siguran sam da Aleksandar Vučić kada nam je obećao da će značajan broj mladih, pametnih i obrazovanih ljudi sesti u poslaničke klupe, to nije rekao slučajno.  Od njih s pravom treba očekivati da Srbiju učine onakvom kakvu želimo –  pristojnom i cenjenom, a da ovo bude kraj ere lažnih rijaliti-zvezda na malim ekranima, ali i u našim životima.

*Novinar

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista