Srbiji ne treba novi aranžman s MMF-om

U oktobru ove godine vođeni su zvanični razgovori delegacije Srbije sa misijom MMF-a (u video-formatu) u okviru petog, poslednjeg polugodišnjeg razmatranja ekonomskog programa podržanog „Instrumentom za koordinaciju politike” (PCI – Policy Coordination Instrument). Ovaj vid saradnje sa Srbijom, popularno nazvan „čuvarkuća”, MMF je odobrio u julu 2018. na period od 30 meseci, savetodavnog je karaktera i ne predviđa korišćenje finansijskih sredstava, a ističe u januaru 2021.

Kako je tada saopšteno iz NBS, on predstavlja nadgradnju, odnosno kontinuitet ranijeg trogodišnjeg stend-baj aranžmana iz predostrožnosti MMF-a, koji je istekao u februaru 2018. Cilj ovog novog programa je „održavanje makroekonomske i finansijske stabilnosti i nastavak strukturnih i institucionalnih reformi za podsticanje bržeg i sveobuhvatnog rasta, stvaranja novih radnih mesta i poboljšanja životnog standarda”.

Srpske vlasti izrazile su u poslednjem razgovoru s predstavnicima misije MMF-a interesovanje za novi aranžman s MMF-om, jer je to „pitanje sigurnosti i dobre pozicije na svetskom finansijskom tržištu, naglašavajući da takva saradnja najbolje promoviše Srbiju kao ekonomski stabilnu državu i poželjno tržište za ulaganje”. Rekli su i da im nije potrebno finansiranje MMF-a, pa bi novi program bio konsultativni i mogao bi da bude naslednik aktuelnog instrumenta za koordinaciju politike. Predstavnici misije MMF-a izneli su da su veoma zadovoljni činjenicom da Srbiji nije neophodna finansijska podrška, i da bi, prema tome, naredni aranžmani mogli biti savetodavnog karaktera. Kada je reč o nastavku saradnje sa MMF-om, najavljeno je da će dogovori uskoro biti i konkretizovani, po završetku aktuelnog aranžmana.

MMF smatra da bi novi aranžman mogao bi da pomogne Srbiji u sprovođenju politika za jačanje makroekonomske stabilnosti i otpornosti finansijskog sistema i da istovremeno signalizira posvećenost reformama. Pored sporazuma o makroekonomskim i finansijskim politikama, za novi aranžman biće potreban ambiciozan program strukturnih reformi koji bi mogao da odobri MMF.

Postavlja se pitanje da li je Srbiji uopšte potreban novi aranžman s MMF-om. U vezi s tim, podeljena su mišljenja u domaćim stručnim ekonomskim krugovima.

Jedni smatraju da, ako je Srbija blizu „investicionog rejtinga” (kreditni rejting je sada na nivou BB+ „stabilni izgledi” i Ba3 „pozitivni izgledi”), nije potreban nikakav aranžman s MMF-om, jer bilo kakav, makar i savetodavni, predstavlja signal da joj stvari ipak ne idu najbolje i asocira na to da je potrebna bar neka vrsta tehničke pomoći. Srbija je, kako vlasti navode, uspešno sprovela finansijsku konsolidaciju i izašla iz problema, sada se produbljuje minus u državnoj kasi i raste javni dug zemlje, ali poreklo tog stanja sada je sasvim drugačije prirode nego ranije.

Na drugoj strani, pojedini ekonomisti smatraju da je za Srbiju dobro da dogovori novi aranžman s MMF-om i da treba kontinuirano da ga ima. Od MMF-a, kako kažu, stižu dobri saveti i preporuke, kojima se poboljšavaju domaće ekonomske politike, njihov pristup je profesionalan i stručan, a reputacija zemlje je bolja kada ima aranžman, jer investitori imaju poverenje u MMF. Ova međunarodna institucija može da pomogne Srbiji da stabilizuje javne finansije i da donosi dobre odluke u tom domenu. Za zemlje s karakteristikama koje ima Srbija, aranžman je potreban zbog investitora, jer je tada njihovo poverenje veće, pošto oni više veruju MMF-u nego vladi.

Smatramo da Srbiji nije potreban nikakav novi aranžman s ovom najvažnijom svetskom finansijskom institucijom, kao što joj nije bio potreban ni sadašnji PCI aranžman, čudnog naziva i dosta nejasne funkcije i karakteristika, koji je MMF uveo u praksu u julu 2017.

Instrument za koordinaciju politike po definiciji predstavlja „novi nefinansijski mehanizam podrške MMF-a zemljama posvećenim reformama, a dogovara se u cilju dobijanja podrške odgovarajućem ekonomskom programu, kada zemlja nema tekućih niti potencijalnih platnobilansnih problema”. Mada PCI ne obuhvata korišćenje resursa MMF-a, podržavane politike u okviru ovog instrumenta moraju zadovoljiti iste standarde, kao one u okviru standardnih zajmova MMF-a, a neizvršenje kontrole-revizije PCI za dvanaestomesečni period vodilo bi njegovoj automatskoj obustavi.

Ovaj aranžman MMF-a, pored Srbije, sada koristi svega nekoliko najsiromašnijih zemalja (Sejšeli, Senegal, Ruanda, Zelenortska Ostrva).

Buduća saradnja Srbije s MMF-om trebalo bi da se svede samo na redovne konsultacije u okviru člana 4. Statuta ove organizacije, koje se obavljaju sa svim zemljama članicama. Ove konsultacije predstavljaju statutarnu obavezu članica, na osnovu kojih MMF donosi ocenu o ekonomskoj situaciji u zemlji i adekvatnosti mera ekonomske politike.

Zaključivanje bilo kakvog novog aranžmana s MMF-om značilo bi da Srbija šalje poruku stranim kreditorima i investitorima da nema sopstveni kapacitet za dalje ekonomske reforme.

Srbija, ipak, izgleda da ni ubuduće neće moći bez podrške MMF-a, uprkos tome što ova birokratska institucija trpi kritike širom sveta zbog svoje rigidne politike uslovljavanja i neuspešnog pristupa rešavanju problema zaduženih zemalja.

Zato je MMF počeo da uvodi u svoje programe nove finansijske instrumente, poput „razvojne komponente”, a sve u nastojanju da se predstavi kao institucija koja vodi računa i o privrednom rastu. Time je MMF počeo da širi polje svoje delatnosti, što praktično znači odstupanje od Statuta (član 1) kojim je precizirana njegova privremena finansijska podrška državama članicama, kako bi otklonile „fundamentalnu” neravnotežu platnog bilansa, odnosno delovanje prvenstveno u monetarnoj i fiskalnoj sferi.

Ekonomista, naučni savetnik