Selidba plivača Čabe Silađija u Beograd

NOVI SAD – Plivač Čaba Silađi morao je da se u sklopu priprema za Olimpijske igre preseli iz Novog Sada u Beograd zato što jedini novosadski zatvoreni bazen i jedini olimpijski, pedesetmetarski, gotovo godinu dana ne radi.

Zbog tog problema, kako nam je potvrđeno u Plivačkom klubu „Vojvodina” iz Novog Sada, Čaba Silađi i drugi reprezentativci Srbije iz Novog Sada od proletos stalno su putovali u Beograd na bazen radi treninga, a i sada se tamo nalaze. 

„Da, velika je razlika da li se trenira u velikom bazenu od 50 metara ili u malom. To je kao kada bi nekadašnja fudbalska reprezentacija Jugoslavije igrala na terenu futsala”, kaže nam sportski direktor PK „Vojvodina” i nekadašnji trener Mirko Srđanov.

Gostujući na javnom servisu, Čaba Silađi je apelovao da se reši taj problem olimpijskog bazena. 

„Velika stvar je nedostatak bazena u Novom Sadu gde sam proveo četiri godine pripremajući se za sva takmičenja. Taj olimpijski bazen nije otvoren, iako je renoviranje počelo u julu, a ako gledamo da je najveći procenat reprezentativaca iz Vojvodine, onda je to apsurd. Ja više ne znam kome da se obratim sem medijima. Ja molim sve koji imaju neki uticaj na to, ja sam otišao iz tog grada iz poznatih razloga, a ima još nekoliko stotina plivača iz Novog Sada i okoline. Plivači se snalaze u bazenima od 25 metara i apelujem da se taj problem reši”, izjavio je Silađi za RTS.

Problemi oko velikog bazena u Spensu počeli su još prošlog februara, kada je on zatvoren zbog zagađenja vode, ili – kako je tada zvanično objašnjeno u upravi objekta, zbog elektrokvara. Zatim je stigla pandemija korone koja je zatvorila sve novosadske bazene, za razliku od beogradskih, koji su radili i u takvim uslovima, uz mere opreza. U međuvremenu, u maju, uz pomoć države počela je velika obnova bazenske „školjke” i „plaže”, toaleta i svlačionica, u vrednosti od oko milion evra.   

Za sve to vreme, sportski klubovi trenirali su u otežanim uslovima u alternativnom, malom bazenu Sportskog centra „Slana Bara”, koji je grad ranije dao na upravljanje Vaterpolo klubu „Vojvodina”.

„Od 700 članova koliko ima naš plivački klub ’Novi Sad’ u normalnim uslovima, uspevamo da se organizujemo za 120 plivača, u dva termina dnevno, ali to sve nije dovoljno jer prvi timovi zahtevaju duže treninge i više termina”, kaže za naš list predsednik uprave PK „Novi Sad” Đorđe Agbaba.

Problemi se ne tiču samo vrhunskih sportista, jer kako Agbaba ukazuje, grad ima 350.000-400.000 stanovnika, a samo dva zatvorena bazena. Jedno od rešenja, po njegovom mišljenju, jeste da podignu baloni nad dva gradska otvorena bazena, na Sajmištu i u spoljnom delu Spensa. To su uradili gradovi kao što su Subotica i Pančevo, dodaje i napominje da to ne iziskuje velike finansije, kao recimo zatvoreni bazen koji se planira u Futogu.

„Nisu svi plivači olimpijski i nisu svi Čaba Silađi – naravno, njemu kapa dole što je pokrenuo to pitanje olimpijskog bazena, ali ovaj grad je veliki i svake godine na stotine dece obučimo za plivanje”, kaže Agbaba, navodeći da će se posledice neupisivanja dece u plivačke klubove tek osetiti.

Za klubove je problem i to što nemaju pouzdane informacije kada će moći da koriste zatvoreni bazen. Čuli su samo da je napunjen vodom. U Spensu nisu odgovorili na pitanja našeg lista da li je nakon završnih radova, koji su prikazani javnosti polovinom novembra, bazen spreman, napunjen, testiran i zagrejan, kao i na koliko stepeni.

Ako je spreman, zašto onda ne mogu da ga koriste sportisti u skladu sa merama protiv epidemije, takođe je pitanje koje je ostalo bez odgovora.

Na gubitku su i plivački klubovi koji se žale da nisu svi dobili pomoć države zbog epidemije korone koja je pogodila i njihovu delatnost, slično kao što su u turizmu svi ugroženi, ali je tu pomoć otvorena za sve.