Neke maske su pale

Dva-tri meseca uoči Nove godine, najpre po novinarskim kuloarima, a zatim i u široj javnosti, počelo se pričati o tome kako Junajted grupa kupuje dnevni list „Danas”. Mada je u vlasništvu ove grupacije ogromno parče srpskog medijskog sektora (SBB, Junajted klaud, Junajted medija sa televizijskim kanalima N1, Nova S, Sport klub, Grand, Pikabu, Vavum, Sinemanija, Lov i ribolov, IDJ, Breinz, portal nova.rs i marketing agencije Kas medija i Direkt medija uz permanentno nastajuću Njuz Adrija produkciju), vest nije privukla preterano veliku pažnju niti neke posebne osude „konkurencije”.  Na prvi pogled, skoro paradoksalno, ali najveći javni odjek (in)direktno povezan sa ovom transakcijom privukao je „transfer” doskorašnjeg svakodnevnog „Danasovog” kolumniste Svetislava Basare u konkurentski „Kurir”. Neko je u tome mogao eventualno prepoznati simptom sazrevanja srpske medijske scene.

Al' ne lezi vraže; jer jedva da su prošle tri-četiri nedelje nove, 202. godine, a celokupna srpska javnost drhti i trese se od pravedničkog gneva zaposlenika Junajted grupe i njihovog slobodarskog i čovekoljubivog menadžmenta. Šta se desilo? Desila se najobičnija i najnormalnija ugovorna saradnja između dve kompanije: Telekoma Srbija s jedne i Telenora s druge strane, gde Telekom po komercijalnim uslovima iznajmljuje svoju optičku infrastrukturu Telenoru. Iz Telekoma ističu da se ne radi o ekskluzivnoj saradnji, odnosno da je ugovor sa Telenorom samo hronološki prvi, a da će sličnih saradnji sa drugim kompanijama u budućnosti zasigurno biti.

Kao i u svakoj najbanalnijoj transakciji, obe strane misle da su dobro prošle i da će profitirati od svoje saradnje. Pošto je srpsko tržište, kao i svako drugo, ograničeno, profit može da se stvori između ostalog i time što će se konzumenti kompanija koje se bave sličnim poslom odlučiti da u budućnosti promene provajdera jer će im neko drugi ponuditi bolje usluge za manju cenu. Na tome se bazira slobodno tržište.

U Junajted grupi, međutim, očito misle da su zbog nečega zavredeli privilegovan položaj. U strahu od poslovnog prodora konkurencije, saradnju Telekoma i Telenora proglasili su „paklenim planom” (!?) za „uništenje slobodnih medija”. U već poznatom „drž'te lopova!” maniru pokušava se stvoriti utisak da su slobodni mediji samo oni koji su ili u direktnom vlasništvu Junajted grupe ili su pod njenom (in)direktnom ekonomskom kontrolom.

Već skoro desetak dana, u svakodnevnim višestrukim dozama, stanovništvo Srbije se bombarduje bizarnim smatranjima „uobičajenih osumnjičenih”: od uposlenika Junajted grupe s jedne do političkih ličnosti kojima mediji Junajted grupe služe kao logistika s druge strane. Retorika je dobro poznata i pomalo već dosadna: „gašenje ono malo nezavisnih medija”, „hibridni rat”, „ogoljeno putinovsko satiranje našeg prava na slobodno informisanje”“, i tako dalje, i tome slično.

Da parafraziramo Denija de Ružmona, što uzvišenija poza, to prizemnija motivacija. U već mnogo puta demonstriranom scenariju, tobožnji krem slobodnog novinarstva mora u tri smene da opravda svoje lične dohotke. Ako menadžment Junajted grupe u nekom trenutku odustane od bavljenja ekonomijom, uvek mogu da računaju na relevantnu nominaciju za Nobelovu nagradu iz fizike pošto su očito dosta blizu patentiranja perpetuum mobilea. Isti ljudi ujutro vode program na jednoj televiziji, pa su popodne sagovornici u prilozima na drugoj, a uveče gostuju uživo na trećoj. (Moguće je, naravno, menjati televizije i doba dana.) I sve to uvek za opšti interes (služe narodu), nipošto za ličnu korist, bilo njihovu, bilo poslodavčevu.

Da stvar ne bude tako očigledna, da ne bude „kadija te tuži, kadija ti sudi”, odnosno da ne bude da samo uposlenici Junajted grupe hvale svoga konja, na igranku dolazi i Nezavisno udruženje novinara Srbije, čisto, eto, da primeti kako su zabrinuti da saradnja Telekoma i Telenora „može dodatno da naruši medijski pluralizam i uveća već postojeći monopol države u medijskoj sferi”. Niko se, međutim, ne seća da je, primera radi, najavljena kupovina „Danasa” od strane Junajted grupe navela NUNS da se zabrine zbog mogućeg narušavanja medijskog pluralizma.

Podvučemo li crtu, sve je jasno: ugroženost u tržišnoj utakmici pokušava se predstaviti kao zaštita javnog interesa. Da li zbog loše glume ili zbog činjenice da je reč o već više puta repriziranom programu, cela stvar ispada, međutim, dosta providna. Neke su maske očito već pale, makar pandemija još nije prošla.

Pisac i novinar