Zlatna tajna Titovog sefa

Posebnu pažnju javnosti izaziva takozvani depo 555 u Narodnoj banci Srbije, poznatiji kao „Titov sef” sa raznim dragocenostima.

Sve stvari iz depoa 555 popisala je državna komisija, na osnovu odluke nekadašnjeg Predsedništva SFRJ od marta 1982. Popis i spisak sa stvarima predat je do kraja juna iste godine na čuvanje trezoru NBJ, sa oznakom „državna tajna”, a obuhvata stvari koje su se nalazile u objektima Memorijalnog centra „Josip Broz Tito”.

Prema zaključku Predsedništva SFRJ, svi predmeti i novac predati su NBJ zapisnički, sa obavezom da izvrši stručnu procenu vrednosti predmeta, koji imaju istorijsku i arheološku vrednost i ustupi odgovarajućim muzejskim ustanovama u Jugoslaviji, a ostale predmete da deponuje u zlatne rezerve zemlje ili proda na aukciji. Zbog toga se špekuliše, da je moguće da je znatan broj dragocenosti Josipa Broza Tita i porodice Karađorđević u međuvremenu nestao, bilo da je „aukcijski prodat”, bilo da je prenet u državne zlatne rezerve.

Titovo ordenje, prema odluci Predsedništva SFRJ, nije pohranjeno u trezor NBJ. Imajući u vidu da neka od njih imaju veliku materijalnu vrednost, predloženo je da porodica Broz dobije kopije, a da zavisno od prirode odlikovanja, država ponudi materijalnu nadoknadu naslednicima, dok bi se originalni orden zadržao u javnom vlasništvu. Međutim, neka vredna Titova odlikovanja našla su se  na nekim poznatim svetskim aukcijama.

U februaru 2013. tadašnji predsednik Srbije Tomislav Nikolić, formirao je tročlanu državnu komisiju koja je, neovlašćeno, bez sudskog rešenja, otvorila i pregledala sef u NBS. Samom popisu stvari nije prisustvovao niko od predstavnika suda, pošto je komisija obavestila da njihovo prisustvo nije potrebno. To je urađeno mimo zakona, pošto je jedino sud pred kojim se vodila ostavinska rasprava mogao da popisuje stvari iz sefa.

Otvaranju sefa bez zainteresovanih strana, nije prisustvovao niko od članova porodice Broz, niti njihovi advokati. Ubeđeni su da su najvrednije stvari iz ovoga sefa nestale, još početkom devedesetih godina prošlog veka. Da je Titov sef poharan, jer nedostaju razni vredni predmeti tvrdi Titov unuk Josip  Joška Broz predsednik KPS-a. Navodi da ne zna zašto Nikolić nije hteo da neko od porodice prisustvuje otvaranju sefa, te da oni i dalje ne znaju šta je sve komisija tada popisala. Broz kaže da „sudstvo neće da se zamera vlasti i da je zato njegov postupak najduži u istoriji”. Zastupnik Brozovih u ranijoj izjavi za medije izrazio je sumnju da porodica verovatno neće dobiti ništa, jer se od početka grešilo. Nisu prisustvovali otvaranju sefa, tako da je sve što je popisala  komisija za porodicu irelevantno, a dobijeno je i neko veštačenje bez suda.

Komisija je 2013. „decidirano” navela da pokretnosti iz ovog sefa ne spadaju u Titovu zaostavštinu i podržala nalaz veštaka da je to bilo vlasništvo Karađorđevića, ali ni do danas se ne zna kompletan spisak predmeta u sefu. Prema dostupnim podacima, u sef je pohranjeno 11 platnenih vreća sa raznim dragocenostima. Komisija  je tada popisala, između ostalog, oko 30 kilograma zlata, kao i poluge od srebra i platinaste pločice. Pronađeno je i više od 2.600 zlatnika i 150 komada nakita, neki sa likom kralja i kraljice. U vrećama je nađeno i ordenje, medalje, plakete, srebrno posuđe, upotrebni predmeti od zlata, uključujući krunu kraljice Marije, numizmatička zbirka, novac...

Ovde je reč, uglavnom, o zlatu za koje se ne zna kako se našlo u Titovoj rezidenciji i čemu je trebalo da služi, kao i jednom broju dragocenosti i odlikovanja iz zaostavštine porodice Karađorđević. Špekuliše se da je moguće da je ovo zlato bilo uzeto iz državnih zlatnih rezervi, kako bi bilo na raspolaganju Titu i rukovodstvu zemlje u slučaju neke nužde ili nepredviđenih okolnosti, kao što su agresija na zemlju ili neke slične okolnosti.

Prvom osnovnom sudu u Beogradu, gde su Brozovi vodili ostavinsku raspravu o Titovoj imovini, stigao je 2013, posle nalaza komisije i veštačenja, podnesak naslednika Karađorđevića, koji su prvi put na ovaj način tražili da vide šta se nalazi u depou 555, i da se uključe u ostavinski postupak, ali sud to nije dozvolio. U svom obraćanju javnosti krajem 2018, prestolonaslednik Aleksandar rekao je da  „članovi dinastije imaju dokaze da ovo blago pripada njihovoj porodici”.

Ostavinska rasprava Brozovih počela je još 14. decembra 1983. Novi momenat desio se 2002, odlukom Saveznog ustavnog suda. Otvoren je nov proces, u kome treba utvrditi šta su Titove lične stvari.

Od kada je ovaj sud utvrdio da taj zakon nije saglasan sa Ustavom, na delu je čista otimačina, jer su „vladari” Srbije poništili Titovo političko i antifašističko nasleđe, ali otimaju naslednicima njegovu pokretnu zaostavštinu, pri čemu ne biraju sredstva vršeći i nezapamćen pritisak na pravosuđe – istakla je ranije Svetlana Broz, Titova unuka. Ona je podsetila da se ostavinska rasprava o Titovoj imovini dugo vodi, zato što je nekadašnje „Predsedništvo SFRJ uticalo na donošenje zakona o upravljanju Titovim stvarima, jer je želelo da sačuva – lik i delo Josipa Broza Tita, pa su naslednici bili onemogućeni u ostvarivanju svojih prava zbog ideoloških razloga”.

Predmet o ostavinskoj raspravi o Titovoj imovini iz Prvog osnovnog suda prešao je u nadležnost Višeg suda u Beogradu, a izgleda trajaće još dugo, jer se tačno ne zna ni šta je Titova imovina koju naslednici treba da dele.

Sadržaj sefa 555 Karađorđevići su tražili i u postupku restitucije, a budući da su posebne zahteve podneli naslednici kralja Petra Drugog, prinčeva Tomislava i Andreja, i kneza Pavla i kneginje Olge, Agencija za restituciju moraće da raščisti šta je čije i da li se može vratiti u naturi ili će ući u ukupan iznos obeštećenja. Prvi osnovni sud u Beogradu odbio je 2016. da bilo šta od stvari iz sefa vrati Titovim naslednicima, ali i Karađorđevićima.

Šta se nalazi na spisku, komisija navodno ne može da objavi sve dok vlada Srbije ne skine oznaku tajnosti sa tog predmeta?! U sefu se nalaze, uglavnom, sve stvari sa spiska, koji je sačinilo Predsedništvo SFRJ, rečeno je nezvanično u Nikolićevom kabinetu 2017, a preneli neki mediji. Ovo zvuči neverovatno, ako je u  međuvremenu od 1982. do 2013. nestalo dosta vrednih stvari, kako tvrde Brozovi. To stvara sumnju da su nestale, pre svega, Titove stvari i dragocenosti bez njegovih ličnih oznaka, a ostavljene pokretnosti Karađorđevića sa njihovim žigovima i  drugim oznakama, jer je Nikolićeva komisija tvrdila da se u sefu nalazi, uglavnom, blago kraljevske dinastije.

Tek kada se ovaj zamršeni sudski postupak završi, ponovo popišu sve stvari u depou 555 i sačinjeni novi spisak uporedi sa ranijim spiskom Predsedništva SFRJ, a zatim to obelodani, javnost i naslednici će biti u mogućnosti da saznaju šta se nalazi u tajanstvenom sefu i šta nedostaje.

Ekonomista, naučni savetnik

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista