Srbija se pročula i po hokejašu

U hokeju na ledu Srbija je daleko od svetskog vrha, ali se, ipak, pročula po jednom darovitom igraču. Pre nešto više od godinu dana, na Zimskim olimpijskim igrama mladih u Lozani, Matija Dinić (rođen 2004) osvojio je srebrnu medalju. Zbog tog podviga Olimpijski komitet Srbije (OKS) nedavno ga je proglasio za najuspešnijeg mladog sportistu naše zemlje u 2020. godini.

– Ovo je za mene veliko priznanje i motiv da se još ozbiljnije posvetim hokeju – kaže mladi sportista, koji je svojim uspehom doprineo da se Srbija i u ovom sportu pročuje u svetu. –  Međunarodna hokejaška federacija (IIHF) pokušava da što više popularizuje hokej po ugledu na već dobro razvijene modele odbojke na pesku i basketa. Takmičenje u hokeju tri na tri je prilika za sve ostale zemlje izuzev šest vodećih, koje su odigrale turnir u standardnom formatu, da imaju svog predstavnika. Kako bi se svima pružila pravična šansa svi kandidati, od Južne Amerike do Australije, radili su isti test, koji je sniman, a federacija je potom vrednovala svaki pojedinačni rezultat, koji je množen s određenim količnikom u zavisnosti od mesta na njenoj rang-listi koje zauzima zemlja odakle učesnik dolazi. Timovi su sastavljani po posebno osmišljenom ključu, kako bi bili što je moguće više izbalansirani.

O samom turniru Dinić je rekao:

– Bilo je fizički izuzetno naporno. Iako smo svi došli faktički u sredini sezone niko nije očekivao da će same utakmice i dinamika biti toliko naporni. Posle četiri meča imali smo čak tri poraza, pa je jedini put do polufinala bio da dobijemo sva tri preostala susreta. I uspeli smo! Najbolju igru smo pružili u polufinalu. Bilo je 12.500 gledalaca! U neizvesnom duelu smo pobedili s 9:7.

U polufinalu je postigao pet golova i proglašen je za najboljeg igrača na utakmici:

– Srebro je bilo osvojeno! U finalu smo izgubili od tima, koji je pobedio sve ekipe na turniru, a najviše se namučio protiv nas u grupi, kada nas je savladao tek na penale.

„Trojke” (s Dinićem su bili predstavnik Holandije i Velike Britanije) sačinjavali su hokejaši iz različitih zemalja, pa su se zato timovi zvali po bojama (njegov je bio Crveni):

– Sa mnom je u Lozani kao predstavnik Srbije bio i Bogdan Dabović iz Saveza hokeja na ledu, koji mi je, kao bivši hokejaš, dosta pomogao savetima i podrškom. Posle polufinala je razgovarao s trenerom protivničke ekipe, koga je, kako se ispostavilo, delegirala finska hokejaška federacija gde je zadužen za razvoj igrača do 18 godina. Ponudio je pomoć da za mene pronađe tim u Finskoj. Ukazala mi se šansa da budem na probi u svim najboljim finskim timovima. Nažalost, to se nije desilo, jer su Finci među prvima zatvorili granice zbog korone i još ih nisu otvorili. Deo priprema za ovaj turnir, uz veliku pomoć Saveza hokeja na ledu Srbije i OKS, odradio sam u Švedskoj. To mi je bilo značajno da bih tempirao formu. Veoma sam zahvalan kondicionim trenerima Stefanu Trajkoviću i Igoru Tomaševiću i hokejaškom stručnjaku Marku Juloskom što su me na adekvatan način pripremili za Zimske olimpijske igre mladih.

U Kalmaru, gde se i školuje, smešten je s još nekoliko darovitih hokejaša iz raznih država. Jedva čeka da se vrati u Švedsku i nastavi započeto. Želja mu je da zaigra u nekoj od najjačih evropskih liga ili u Americi. Nada se i stipendiji, ali naše Ministarstvo sporta još nije predvidelo takav podsticaj za rezultate u hokeju tri na tri.

Sad čeka da prođe pandemija, pa da se Švedska vrati hokeju. Iako potiče iz odbojkaške porodice (deda mu je Nenad Golijanin, bivši igrač Partizana i reprezentacije i dugogodišnji odbojkaški radnik na najvišim funkcijama), on se opredelio za sportsko dokazivanje na ledu, kao i njegova mlađa sestra Maša, koja se posvetila umetničkom klizanju.

Iskustvo iz Švedske

Matija Dinić, kome je Crvena zvezda matični klub, ovako je ukratko opisao razliku između hokeja kod nas i u Skandinaviji:

– Ubrzo posle olimpijskog turnira u Lozani švedski klub Kalmar, u kojem sam se spremao, ponudio mi je mesto u svom timu za sezonu 2020/21. godine. Tamo se trenira dva do tri puta dnevno: jednom timski, drugi je trening veština ili klizanja, a dodaje se i „suvi”. U Beogradu se, u nedostatku termina u Ledenoj dvorani, trenira jednom dnevno. U Švedskoj se radi velikim intenzitetom i velikom brzinom. Ona ima 48.000 registrovanih juniorskih igrača što podiže i kvalitet.