Vakcina iz Srbije za Sarajevo

Nije trebalo propustiti TV prenos dočeka predsednika Vučića s vakcinama iz Srbije na pisti sarajevskog aerodroma „Butmir”. U tih nekoliko kadrova rečju i slikom sažeto je kazano mnogo toga o današnjoj političkoj Bosni i odnosu Bošnjaka prema Srbima u Srbiji i Srpskoj.

Snuždili se Komšić i Džaferović, stisli zube kao da im je pritužilo. Navukli maske i sakrili se iza mnogo  krupnijih figura Vučića i Dodika u prvom planu. Dobijao se utisak da bi najradije pobegli kao onomad kada je trebalo da čuju Lavrova da Rusija ostaje pri izvornom Dejtonu. Ali, ipak nisu mogli da dopuste da Dodik preuzme vakcine namenjene Bošnjacima i Hrvatima u federaciji.  A onda, kada su već morali da iskorače pred kamere i nešto kažu, umesto srdačnih izraza zahvalnosti darodavcu i ponosa što su za svoje sunarodnike u FBiH dobili na poklon spasonosnu vakcinu, oni kao da se nekom pravdaju i izvinjavaju.

Komšić: „Znam da će biti različitih komentara, ali ako će biti spašen i jedan život vrijedilo je”.  Neupućeni bi se u čudu zapitao, a ko bi mogao da mu prigovori što je primio narodu preko potreban lek, a on računa da ipak vredi da istrpi opravdane zamerke. Džaferović: „Srbija nam je ponudila i mi smo prihvatili, kao što su u prvoj fazi pandemije i bošnjački ljekari pomogli Srbiji u Sandžaku”.  Biva, nismo mi iz federacije tražili, a pogotovo molili za vakcine, nego, eto, kada je Srbija već toliko navalila. Reciprocitet ipak ne postoji, jer pomoć iz Sarajeva nije bila upućena bilo kom žarištu zaraze u Srbiji, nego nacionalno svojima u Sandžaku, dok je poklon Srbije namenjen baš drugima u bošnjačko-hrvatskom entitetu.

Kako objasniti neprikladne reakcije dva člana Predsedništva BiH? – U globalom kontekstu Bošnjaci sebe vide kao balkanske Jevreje, žrtve genocida, stradalnike kojima je kriv i dužan sav civilizovani, čitaj evro-američki, svet. Dosledno tome, očekivali su da će se EU, a pogotovo SAD pobrinuti za njihovu imunizaciju, pa su komotno kasnili s pretplatom za program Kovaks. No, ispostaviće, da je Kovaks svima uzeo pare, a onda nekima saopštio da nema dovoljno robe, jer u EU postoje prioriteti koji ne stanuju na zapadnom Balkanu.

Čak i zapostavljene članice EU, Mađarska, Hrvatska, Slovačka digli su ruke od Kovaksa te traže kineske i ruske vakcine, iako ih nije odobrio Brisel. Samo „Bosna ponosna”, preciznije FBiH spram mrtve glave od pandemije uporno veruje u EU, NATO, SAD, SZO, Kovaks.

Badava što im je iz  Brisela hladno saopšteno da je aranžman sa Kovaksom izigran. Džaba što je voljeni Džo Bajden izjavio da nikome neće prodati vakcine dok ne pelcuje sve građane SAD. Ne vredi što je Boris Džonson isto ćutke učinio, pa su Britanci najvakcinisaniji u Evropi. Štaviše, to što su za vakcine izvisili odakle su se, kao gorljivi Evropljani i natoovci, „tvrdoglavi Bosanci” najmanje nadali, doživeli su kao priliku da se pokažu kao veći poklonici Brisela i Vašingtona nego mnoge članice EU i NATO-a. Radije će svi pomreti od korone nego što će vakcine potražiti u „malignoj Rusiji” i „opasnoj Kini”. Međutim, kako se pandemija u federaciji rasplamsavala, tako su i kod „običnog tvrdoglavog Bošnje” razočaranje i strah nadvladali ljubav i lojalnost prema zapadnim pokroviteljima i okrenuli su se protiv lidera Bakira i doktorice Sebije, koji čine spoj političkog i medicinskog dela kriznog štaba.

Važniji deo objašnjenja za nepristojan aerodromski doček Vučića sa vakcinama iz Srbije za Bošnjačko-hrvatsku federaciju (FBiH) vezan je za regionalno-lokalni kontekst. Još u prvoj fazi pandemije,  ponudu Srbije da preko Banjaluke u Sarajevo pošalje pomoć u medicinskom materijalu (respiratori, maske, rukavice, dezinfekciona sredstva) Komšić i Džaferović su odbili kao cinizam. Biće zato što je trebalo da stigne preko „genocidne RS” i mrskog Dodika. Sada je, eto, stigla iz Beograda direktno u Sarajevo, ali opet iz Srbije, koja je „propustila da spriječi genocid u Srebrenici”. I, kad hoće belaj, Dodik se našao na čelu Predsedništva BiH, pa je predvodio doček Vučića na butmirskoj pisti i time je frustracija uvećana.

Pruženu ruka iz Beograda Bošnjaci uvek doživljavaju kao pokušaj Srbije da jeftino kupi oproštajnicu za neoprostiv greh podrške sunarodnicima RS tokom građanskog rata u BiH i maštaju o obnovi već dva puta bezuspešno pokretane tužbe protiv Srbije „za agresiju i genocid”. Zamišljene basnoslovne ratne reparacije koje bi Srbija morala da plati neuporedivo su veće nego sve što Srbija može da ponudi. Ali, narod traži vakcinu, otkuda god to bilo.

Pokazalo se da je Komšić osnovano brinuo zbog  „različitih komentara”. Već sutradan su se na njega i Šefika obrušili „blagonakloni” inomediji. Popularni političar Elmedin Konaković na TV N1: „Naši lideri nemaju časti i ponosa, ponižavaju naše građane. Vučić ih je pojeftino postrojio na aerodromu”. Ugledni psiholog Esad Bajtal na Radio DV: „To nije solidarnost nego pseudosolidarnost. Vučić je prvo dao vakcine Srpskoj i tako opet dijeli Bosnu. Kao biber po pilavu, oglasila se i ministarka Bisera Turković, koja inače kao navijena prosipa mudrosti. „Nije problem nabaviti vakcinu Astra Zeneka iz Indije, a i ruski Sputnjik je relativno lako nabaviti. Vakcinu koju je Srbija donirala BiH koriste siromašne zemlje i treba biti oprezan“. Punačka mudrica je tom izjavom izazvala i narod ostavljen bez ikakve vakcine, i elitu koja je pred tom činjenicom nevoljko prihvatila pomoć iz Srbije.

Nema sumnje da je Vučić sa vakcinama Sarajevu poentirao kao najevropljanin, iako van EU. Utoliko više što je omekšala srca Šefika i Željka, a i iskoristio je da im zakaže „Veliki samit  Srbija – BiH u Beogradu. Nažalost, bio je to samo trenutak njihove slabosti koji neće promeniti generalnu zlovolju Bošnjaka prema Srpskoj i Srbiji. Čim se razaberu, odgodiće samit, čekajući da Bajden utera u suru Dodika i Vučića. Tražiće da Srbija prizna genocid. Neće hteti da mu idu „na noge” u Beograd. Možda će usloviti da se sa Dodikom ne sastaje bez prisustva druga dva kopredsednika BiH itd., itd. Prvi test biće saglasnost Sarajeva za regionalnu saradnju Srbije i RS za izgradnju elektrana na Drini, što EU, inače, snažno podržava. Pa hajde da vidimo!

Profesor emeritus