Sreda, 25.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Priča o mladobosancu Dimitriju Mitrinoviću

Гвидо ван Хенгел (Принтскрин Јутјуб)

Kolarčeva zadužbina i Izdavačko preduzeće „Klio” upriličili su onlajn predstavljanje knjige holandskog autora Gvida van Hengela „Vidovnjaci – Snoviđena Evropa” na jutjub kanalu „Klija”. Priča govori o nekadašnjem mladobosancu Dimitriju Mitrinoviću, koji je „napustio tokom julske krize 1914. rodno tle i svoj život promotora jugoslovenskog jedinstva zamenio za život duhovnog vođe u Londonu”.

O knjizi, Dimitriju Mitrinoviću i njegovom nasleđu govorili su autor, dr Slobodan Marković, Goran Marković, dr Nemanja Radulović, prevodioci…

Prvi se publici obratio Van Hengel rekavši da „ljudi, na primer, u Srbiji ili u Hrvatskoj ili u Bosni i Hercegovini ili Crnoj Gori znaju mnogo bolje nego ljudi u Holandiji kako ništa nije sigurno i kako svet može da se menja veoma brzo”.

– Knjiga se čita kao neki mozaik. Ima raznih vidovnjaka u knjizi, ali najvažniji likovi su dvojica Evropljana. Prvo, birao sam Frederika van Edena, koji je vlasnik psihijatrije, pisac, utopista, socijalni aktivista koji je putovao po celom svetu, baš kao neki građanin sveta. Drugi lik u knjizi koji je jako važan je Erih Gutkind, nemački Jevrejin iz Berlina koji je bio filozof, mislilac... On je zajedno sa Van Edenom osnovao neku grupu genija koji su tražili neko rešenje za kulturni sukob u Prvom svetskom ratu – rekao je pisac, otkrivajući u daljem izlaganju da je inspiraciju za naslov knjige dobio od ruskog slikara Vasilija Kandinskog.

Gvido van Hengel je holandski pisac i istoričar. Studirao je u Groningenu, Jeni i Beogradu. Organizacija „Mlada Bosna” bila je tema njegove doktorske teze. Godine 2014. objavio je delo „Dani Gavrila Principa”, kulturnu istoriju o generaciji mladih revolucionara uoči Prvog svetskog rata.

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Stanimir
Млада Босна је била авангардна у сваком погледу, много испред свог времена. Најбоље осликана у Дедијеревој књизи из шестедесетих ”Сарајево 1914”..
Никола Лакета
У мостарској гимназији дружио се са Богданом Жерајићем, Драгом Перовићем,Пером Слијепчевићем,Ђоком Слијепчевићем, Васиљем Поповиће и Јованом Старовићем. Ту је створио једно тајно друштво. Након матуре 1907 креће на студије филозофије у Загреб. Био је нередовни студент редовних стидија. Боравио је у Минхену, Риму,Паризу и Лондону. Писао је 1933 Хитлеру, као Србин из Херцеговине и упозоравао га је на посљедице његове политике неприхватљиве људском схватању и окренуте против хришћанства.
Никола Лакета
Димитрије Митриновић био је визионар планетарних утопија. Он није гледао неколико вијекова унапријед,већ неколико миленијума који су у његовој апокалиптичкој свијести били толико близу као сјутрашњи дан. Овај човјек сањао је да преобрази и преуреди свијет, јер овакав какав је није по мјери човјека.Одмах по рођењу 1887 у столачком селу Поплат, са родитељима учитељима преселио се у Зови До у Невесињу са којим се поносио,јер се у Невесињу опио фантазијама о слободи невесињских устаника из 1875 год.
Иван Грозни
Такав узалудни утопизам карактеристичан је за православне Словене. Како пише Светлана Алексијевич, у књизи "Чернобиљска молитва" - "Код нас се често могу видети старци који филозофирају на праговима кућа које само што се нису срушиле. У кантини сваке фабрике налази се по један Аристотел". Цитат није преписан од речи до речи, али то је то отприлике.
Владија Шарац
Занимљиво!!!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.