subota, 15.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 19.03.2021. u 07:38 Novica Đurić
INTERVJU: VLADIMIR LEPOSAVIĆ, ministar pravde, ljudskih i manjinskih prava Crne Gore

Prekinuli smo praksu ucenjivanja SPC

Stupanje na snagu Zakona o slobodi veroispovesti označilo je početak nove ere u našoj zemlji
(Фото Н. Ђурић)

Od našeg stalnog dopisnika

PODGORICA  – Ministri pravde Crne Gore, Srbije i Severne Makedonije dr Vladimir Leposavić, Maja Popović i Bilen Saljiji danas u Beogradu potpisuju međunarodni sporazum između ove tri države kojim će se omogućiti efikasna razmena podataka o imovini čime bi se obezbedila efikasnija borba protiv kriminala koji prevazilazi državne granice.

„Potpisivanje regionalnog sporazuma o razmeni podataka o imovini ima cilj da borbu protiv kriminala i korupcije učini efikasnijom i da se tome pristupi zajednički, jer je reč o problemu koji prevazilazi državne granice. Pripreme za sklapanje ovog sporazuma počele su ranije, i tu je Regionalna antikorupcijska inicijativa imala veoma važnu ulogu. Mi smo za kratko vreme prikupili sve potrebne informacije i stručna mišljenja nadležnih organa, kako bismo odgovorili na ovu inicijativu. Ja sam zadovoljan što imam priliku da u ime Vlade Crne Gore potpišem sporazum koji će osnažiti saradnju zemalja-potpisnica na pravno-tehničkom, ali, uveren sam i na diplomatskom planu, kaže u razgovoru za „Politiku” Vladimir Leposavić, ministar pravde, ljudskih i manjinskih prava Crne Gore.

Da li je bilo prilike da se ranije sretnete s kolegama iz Srbije?

Kad je reč o novim ministarstvima Vlade Crne Gore, u proteklih 100 dana nije bilo vremena gotovo ni za šta osim za naporan rad kako bi se prva demokratska tranzicija u zemlji sprovela uspešno. Uz to, imali smo cilj da odmah pokrenemo sve postupke i inicijative za brojne reforme koje su građani dugo čekali. Ministarstvo čijim radom rukovodim možda je imalo i najteži zadatak na početku rada nove vlade, jer se bližila primena spornih odredaba Zakona o slobodi veroispovesti, što je pretilo konfiskacijom crkvene imovine. Zato je postupku izmena trebalo pristupiti bez odlaganja i mi smo taj zadatak uspešno obavili, iako je trebalo prevazići ozbiljne prepreke i sabotaže, kakav je bio i pokušaj bivšeg režima da suspenduje rad Skupštine.

Da li je Zakon o slobodi veroispovesti obezbedio slobodu svim verskim zajednicama bez političkog pritiska?

Usvajanje i stupanje Zakona o slobodi veroispovesti na snagu označilo je početak nove ere u Crnoj Gori. Vlada se posvetila rešavanju svih ostalih pitanja koja su važna za društvo, dok su crkve i verske zajednice počele da žive slobodno i bez političkog pritiska i manipulacije, možda prvi put u istoriji Crne Gore. Nova zakonska rešenja ukinula su svaku moguću diskriminaciju, a iskoristili smo priliku da unapredimo katalog posebnih verskih prava. Ministarstvo pravde, ljudskih i manjinskih prava nastavlja rad na unapređenju odnosa države i crkava i verskih zajednica. U postupku smo usvajanja novih podzakonskih akata i formiranja mešovitih komisija za saradnju s verskim zajednicama, čiji će status i rad biti podignut na viši nivo.

Zašto se čeka s potpisivanjem temeljnog ugovora između Vlade Crne Gore i Srpske pravoslavne crkve?

Srpska pravoslavna crkva je jedina tradicionalna crkva odnosno verska zajednica sa kojom država nije prethodno sklopila temeljni ugovor o saradnji. Ubrzo ćemo otkloniti i tu diskriminaciju. Ministarstvo pravde, ljudskih i manjinskih prava, zajedno s pravnim ekspertima i predstavnicima Crkve, uspešno je obavilo dijalog i usaglasilo tekst budućeg sporazuma, pa su sada stvoreni svi uslovi da se ovaj sporazum potpiše. Imao sam čast i posebno zadovoljstvo da učestvujem u tom dijalogu, jer su legitimna prava Crkve bila polazna osnova. Predstavnici ministarstva i Vlade Crne Gore prekinuli su praksu ucenjivanja Crkve, brinući prevashodno o tome da temeljni ugovor bude u skladu s Ustavom i pravnim poretkom Crne Gore. To je ujedno i najbolji primer sekularnosti i načela odvojenosti crkve i države, koje se zasniva na razumevanju i saradnji.

Dokle se stiglo kad je reč o pravnim reformama u Crnoj Gori i šta je s izmenama tužilačkih zakona?

Vlada trenutno vodi veliki broj postupaka i inicijativa koji imaju cilj da omoguće dobre promene u svim sferama društva. Opredeljeni smo da promene u Crnoj Gori budu celovite, suštinske, a ne tek deklarativne i da budu u saglasnosti sa zahtevima pravne sigurnosti i vladavine prava. To nije lak posao, ali je najbolji koji može biti urađen za društvo Crne Gore. Na isti način smo pristupili izmenama tužilačkih zakona. Njihov predlagač je Skupština, ali Ministarstvo pravde i vlada sprovode intenzivne konsultacije s Venecijanskom komisijom i drugim subjektima kako bi predložene izmene bile široko prihvaćene, iako im legitimnost ne fali. Mi želimo da se u sudstvu i tužilaštvu dese promene kojima će se smanjiti mogućnost zloupotreba nosilaca najviših funkcija, jer je upravo evropski standard i preporuka da nezavisnost sudstva i tužilaštva postoji zbog interesa građana, a ne zbog samih državnih organa.

Srbija i Crna Gora imaju neku vrstu „istorije sukoba”. Hoće li se ta ružna stranica brisati?

Srbija i Crna Gora imaju sve komparativne prednosti da budu dve države s najboljim međusobnim odnosima. Kao posle većih potresa, događa se niz manjih i tzv. smirivanje tla. Nešto slično se, moguće, trenutno dešava u političkim odnosima naše dve države. Veoma je značajno to što Srbija i Crna Gora nemaju istoriju sukoba, dok u ovom trenutku skoro da nema većih otvorenih pitanja. Kriza verskog pitanja je bila veoma dramatična i opasna, ali je prošla i prava Crkve i njenih vernika-građana su sada zaštićena. Tokom ove krize, koja nije trajala kratko, najviši predstavnici vlasti Republike Srbije, po mom uverenju, postupali su veoma objektivno i politički uzdržano. To nije bilo lako, budući da je pitanje statusa i prava Srpske pravoslavne crkve više od pravnog pitanja, izuzetno emotivno i važno za sve vernike, bez obzira na to gde žive. Postupanje u dobroj veri i međusobno uvažavanje recept je za uspeh dve države u budućnosti. Na taj način postupa i Vlada Crne Gore, u čije će ime Ministarstvo pravde, ljudskih i manjinskih prava sklopiti ovaj regionalni antikorupcijski sporazum u Beogradu, uz uverenje da će brzo biti rešeni i svi ostali eventualno sporni slučajevi između dve države, čime će i njihovi bilateralni odnosi ući u novu epohu – siguran sam, najbolju do sada. 

Komеntari9
a7da0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nikola andric
Srbin sa Kosova, svestenici ne mogu da zive od svojine nekretnina nego od ''dohotka'' kao i svi drugi. Dohodak po osnovu usluga , clanarine i poklona. Taj dohodak se ne moze oduzeti. Mi ne znamo kako su uredjeni imovinski odnosi unutar organizacije SPC. Dakle pitanje da li je celokupna imovina srpskih crkvi imovina SPC? To bi znacilo da svestenici u, kazimo, Crnoj Gori primaju dohodak od ''centralne crkve'' (alijas SPC).
Србин са Косова
Никола Андрић - Српска црква је институција која осмовјековну традицију. Шеста је по реду у Цариградском диптиху (четири древне патријаршије, пета Русија) по старини, угледу и заслугама за хришћанство, и никада није била у сличној ситуацији. Преживела је све историјске олује, а у овом случају, сумасишавши би да јој потезом пера отму оно највредније што српски народ има. Очигледно је не познајете организацију и живот Српске цркве. Зато, отиђите у најближу и запалите свећу, и ништа више...
nikola andric
Srbin sa Kosova, SPC moze imati kao i drzava. razne organe sa svojstvom pravnog lica. Kazimo opstine. Mitropolija crngorsko-primorska moze biti takav ''organ'' SPC. Sva imovina se ne upisuje u kadastre nego samo nekretnine. To je samo deo imovine crkve. Potrazivanja koje crkva ima po osnovu usluga, clanarine i poklona se ne moze oduzeti posto potrazivanja vaze samo izmedju odredjenih lica (fizickih i pravnih). Treca lica ne mogu pretendirati bilo kakva prava u odnosu na tudja potrazivanja.
Србин са Косова
Никола Андрић - Темељни уговор државе Хрватска, Славонија и Далмација потписан је са Српском православном црквом. Монтенегро је Темељни уговор потписао са Римском црквом, и то у Риму. Здрава, некорумпирана логика налаже да Мило Ђукановић, или Здравко Кривокапић потпишу Темељни уговор са Српском црквом у Патријаршији у Београду са ЊС Патријархом српским Порфиријем. Логичан, разуман и једини начин. Све остали су покушаји отимања "по закну".
milenko popić- etnoseljak
U toj "novoj eri" valja se prisjetiti Dostojevskog i držati se njegove rečenice koja kaže: "Ugnjetena duša kad prestane biti ugnjetavana, i sama počinje, još snažnije, da ugnjetava".
Србин са Косова
Тако што је назив "Српска православна црква" - брисањем, српска - у катастру Монтенегра замењен новим власником "Митрополијом црногорско-приморском". Тако ће бити и на Косову. Али, на крају, неће то ђавоље дело проћи баш тако, јер би се иначе небо срушило.
nikola andric
Takozvana ''sekularna drzava'' nikako da se odvoji od religije. Uobicajeno pitanje je 'sta im je zajednicko?'' Po Marksu crkva ce vam lakse oprostiti svih 7 grehova nego jednu sedminu svojih prihoda. Umesto ''proleteri svih zemalja''... sada imamo ''bankari svih zemalja'' koji stite drzave od poreskih ''utajivaca'' . Drzave vise interesuje imovina gradjana nego njihovo zdravlje. Druga zajednicka osobina: od Boga su dobili pravo na dohodak.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja