subota, 15.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 06.04.2021. u 13:49 Dragoljub Stevanović
AKTUELNO: U SVETU INOVACIJA

Valjevski robot u Japanu

Dok u razvijenim zemljama vlada kult preduzetništva, kod nas se i dalje radije ulaže u nekretnine nego u viskotehnološki biznis, ali poslovna klima se, kažu domaći preduzetnici, menja nabolje
Роботизована камера (Фотографије из личне архиве)
У студију више нема класичног камермана, заменио га је роботизовани уређај

Kada pomislimo na obrazovane mlade ljude, obično nam prvo padne na pamet da će kad diplomiraju – da emigriraju. Ali, ne mora uvek da bude tako. Ima i drugačijih primera, i to vrlo ohrabrujućih, a zajedničko im je da su se prethodnih godina domaći inovatori oprobali u jedinstvenom nacionalnom takmičenju koje im je pomoglo da kao mladi stručnjaci i naučnici postanu i – preduzetnici.

Tim „Zanus” iz Valjeva takođe je jedan od učesnika Takmičenja za najbolju tehnološku inovaciju koje organizuje beogradski Tehnološko-metalurški fakultet s još nekoliko srodnih institucija u zemlji. U oblasti produkcijske robotike oni su izumeli proizvod koji upravlja kamerama u televizijskom studiju bez klasičnog kamermana, i to lakše i uspešnije. Ovaj i ostali visokotehnološki izumi Valjevaca zainteresovali su čak i Japance, koji se smatraju pionirima robotike, a takođe i firme iz Sjedinjenih Država, pa su počele i prve isporuke u pravcu ove dve visokorazvijene zemlje.

Članovi tima „Zanus”

Zaljubljenici u tehnologiju

Direktor „Zanusa” Marko Tanasković kaže da firma ima desetak zaposlenih i da će se broj radnika povećavati. Potrebni su im zaljubljenici u tehnologiju koji imaju ambicije i žele da se usavršavaju i napreduju, ali i obični radnici.

Tanasković je posle usavršavanja iz tehničkih nauka u Švajcarskoj odlučio da se vrati u Srbiju pre pet godina.

– Dobro je što sam tako odlučio, ovde je klima jako dobra poslednjih godina za visokotehnološko preduzetništvo. Za razliku od Švajcarske, ovde je sve jeftinije, ne treba mnogo novca da se počne sa startap preduzećima. Tamo je sve mnogo skuplje, od poslovnog prostora pa nadalje. Ohrabruje i što je od pre četiri-pet godina počela bolja sistemska podrška države za tehnološko preduzetništvo, imamo olakšice za poreze i doprinose, takođe i podsticaje, a to je sve jako dobro za nas – kaže Tanasković.

Praveći paralelu između Srbije i Švajcarske, on kaže da u inostranstvu vlada kult preduzetništva, na Zapadu su preduzetnici, posebno iz oblasti visoke tehnologije – pravi heroji. Imaju veliki društveni ugled, a država im pomaže stvarajući povoljno poslovno okruženje i poslovnu infrastrukturu. Kod nas se mnogi još plaše ovakvih izazova, radije biraju velike sisteme ili državna preduzeća, kupuju nekretnine, ako imaju ušteđevinu, plašeći se rizika. U Srbiji se na privatnike još gleda negativno, kao na nekoga ko izrabljuje radnike, kaže Tanasković o svom iskustvu preduzetnika i čoveka koji je  sa 36 godina trenutno najstariji u svojoj firmi.

Nikola Stanojević sa svojim izumom

Na pomenutom takmičenju za najbolju tehnološku inovaciju tim „Soma” iz Kruševca osvojio je prvu nagradu za prošlu godinu za izum biorazgradivi stiropor, koji ima sposobnost da se razlaže na organsko đubrivo, obogaćujući zemljište hranljivim materijama.

– Počeli smo s proizvodnjom farmaceutskih gljiva, razvili smo i programe suplemenata od gljiva, pa smo stigli i do biorazgradivog stiropora koji ima širu primenu – kaže Nikola Stanojević, koji iza sebe ima i petogodišnje iskustvo rada u londonskoj firmi.

I njega smo zamolili za poređenja, a on nam je odgovorio da je u Londonu teže uspeti jer tamo dolaze najobrazovaniji mladi ljudi iz celog sveta. Kod nas je teže što nemamo razvijenu kulturu inovacija, a odlikuje nas i niska tolerancija na neuspehe. Teško podnosimo činjenicu da u visokoj tehnologiji samo mali procenat pronalazaka postigne uspeh na tržištu. Ipak, on ističe da je Fond za inovacionu delatnost velika podrška preduzetnicima, kao što je to i pomenuto takmičenje za najbolju tehnološku inovaciju, na koje se svake godine prijavi od sto do sto dvadeset takmičara.

Biorazgradivi stiropor, naša najbolja tehnološka inovacija u 2020. godini

Podaci s kojima nas upoznaje dr Dragan Povrenović, profesor TMF-a i koordinator nacionalnog Takmičenja za visokotehnološke inovacije, govore da je u proteklih 17 godina osnovano više od 85 novih preduzeća. Kroz ceo sistem prošlo je 9.005 učesnika, u okviru 2.950 timova, a konačni poslovni model pripremio je 1.161 tim. Ono što predstavlja suštinu takmičenja je, zapravo, celogodišnje učenje, pa su u proteklom periodu održana 472 treninga, koji su poslužili takmičarima da poboljšaju kvalitet svojih inovacija i podignu nivo spremnosti za tržište. Do sada je raspoređen ukupni nagradni fond od 99.500.000 dinara.

– Naše visokoškolske institucije i instituti postižu dosta dobre rezultate u sferi inovativnosti, ali problem je što između njih i privrednih subjekata, gde date inovacije treba da zažive i da se komercijalizuju, ne postoji dovoljna i adekvatna povezanost. Usled toga mnogi pronalasci ostaju samo na nivou prava intelektualne svojine, ukoliko se zaštite, ali nikada ne dožive svoju industrijsku primenu i komercijalizaciju. Zato Takmičenje za najbolju tehnološku inovaciju ima cilj da privuče inovatore i da im pomogne da nauče kako da svoje izume komercijalizuju – kaže dr Gordana Kokeza, profesor beogradskog TMF-a.

Put ka uspehu

Gordana Kokeza

Dr Kokeza učestvuje u nacionalnom takmičenju od njegovog početka. Kao član nekoliko timova koji su osvajali visoka mesta i kao član žirija naglašava da je svaki takmičar naučio da misli na jedan novi način i da inovatorstvo sagledava mnogo realnije.

– Ovo takmičenje je upravo značajno zbog toga što pomaže preduzetnicima da savladaju značenje određenih ekonomskih kategorija i sagledaju moguće tržišne perspektive svojih pronalazaka, da urade poslovni plan i poslovni model, da istraže tržište, sagledaju rizik ulaganja i procene svoje mesto u celoj toj slici. Ne pobeđuju uvek najbolje inovacije, već najbolje predstavljene, kao što na tržištu najveću tražnju nemaju najbolji proizvodi, već oni koje tržište najviše traži – zaključuje sagovornica „Magazina”.

Rok za prijave do 5. maja

– Takmičenje za najbolju tehnološku inovaciju svake godine odvija se po već ustaljenom modelu, što znači da svi stanovnici Srbije, nezavisno gde žive, kakvog su obrazovanja ili starosti, mogu da naprave tim koji će stati iza određene inovacije i prijaviti se na takmičenje putem sajta www.inovacija.org. Postoje dve osnovne kategorije, inovativne ideje koje su otvorene za srednjoškolce i studente, kao i kategorija za realizovane inovacije, koja je otvorena za sve koji imaju neki poboljšani i unapređeni proizvod ili uslugu a može naći svoje mesto na tržištu. Rok za prijavu inovativnih ideja je bio do sredine marta, a rok za realizovane izume traje do 5. maja. Od maja pa do 22. decembra odvija se neprekidna obuka, ali i samostalni rad učesnika, kako bi nakon finalnog ocenjivanja bili proglašeni najbolji takmičari – kaže profesor dr Dragan Povrenović.

Višegodišnji projekat

Takmičenje za najbolju tehnološku inovaciju u Srbiji, kao državni projekat, neprekidno se održava počev od 2005. godine, a od 2007. uključeni su i inovatori iz Republike Srpske.

Organizator je resorno ministarstvo nauke Srbije, a realizuje ga Organizacioni tim s Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu i Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu, uz pomoć još nekoliko visokoškolskih ustanova. Partneri u organizaciji su i Privredna komora Srbije, Inovacioni fond, Zavod za intelektualnu svojinu i RTS, kao i svi drugi mediji koji žele da pomognu da se informacija o takmičenju što više proširi.

Srpski test na antitela

– Ono čime se posebno ponosimo jeste činjenica da su četiri tima iz finala 2019. godine, po izbijanju pandemije prošle godine, vrlo brzo svoje stečeno iskustvo, ali pre svega i hrabrost, upotrebila u rešavanju trenutno nastalih problema, pa su kreirane nove zaštitne maske, napravljeni su specifični vazdušni kanali za dezinfekciju, u rekordnom roku napravljen je domaći respirator, a kao kruna mi imamo sopstvene testove za detekciju antitela – kaže dr Dragan Povrenović.

Izum Marije Gnjatović, koja je predvodila tim „Inepa”, jeste test koji već ima široku primenu u detektovanju broja antitela na virus korona. Do sada je urađeno oko četrdeset hiljada ovih testova u Srbiji, a za sada je u planu proširenje i na afričko tržište.

Po rečima Vladimira Nešića iz „Instituta Mihajlo Pupin”, oni su vrlo brzo reagovali po proglašenju epidemije i napravili prototip mehaničkog respiratora, ali proizvodnja je izostala jer je medicina krenula drugim putem u borbi protiv kovida 19, ne oslanjajući se previše na respiratore. Ipak, ovo je bilo dragoceno iskustvo, po oceni Nešića, jer se pokazalo da visokotehnološkim izumima u oblasti medicine predstoji velika budućnost.

Komеntari3
95d41
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Petar Dozet
Bravo za mladost i znanje. To je primer kako treba. Ali moram naglasiti da je biti preduzetnik veliki posao i da visoko obrazovanim inženjerima može zauvek da oduzme mogućnost kreiranja, a pogotovo timski rad. Veliki i značajni inovatorski poduhvati zahtevaju ozbiljan multi-inženjerski timski napor i sve dok nema institucija, koje upošljavaju ovakve stručnjake Srbija neće imati ni svoj "čekić" ni "peglu".
катакклизма комунизма
"Овај и остали високотехнолошки изуми Ваљеваца заинтересовали су чак и Јапанце, који се сматрају пионирима роботике ..." И Србија је међу пионирима роботике, имали смо и добре почетке у развоју рачунарства, али одсуство подршке државе и друштва су прекинули такав развој.
Шоп
Миомир Вукобратовић (Ботош, 26. децембар 1931 — Београд, 11. март 2012) био је машински инжењер и пионир хуманоидне роботике. Био је редовни члан Српске академије наука и уметности од 1994. на Одељењу техничких наука. Један је од оснивача „београдске школе роботике“. Али кога то интересује. Некада је била јача редакција школског програма него данас све телевизије заједно. Или Забавник спрам све штампе данас . Та немојте казти !

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja