Tri palme na otoku sreće

Ume istina da bude mnogo zeznuta stvar. Zato ja Srbiju i obožavam, zato što je u njoj nemoguće sasvim normalno, zato što je potpuno drugačija od ostatka sveta.

Je l’ onaj visoki funkcioner DS Pajtić onaj isti Pajtić koji je svojevremeno tvrdio da je Neda Arnerić sa letovanja iz Bodruma u Turskoj stigla da glasa u Beogradu? Ako jeste, kako je uopšte moguće da taj Pajtić igra bilo kakvu ulogu u srpskoj politici? U Srbiji, „zemlju da prevrne”, sve je moguće.

Ipak je taj Pajtić sitna riba, na primer, za Mlađana Dinkića, eksperta za rušenje vlada i ucenjivanje koalicionih partnera. Sada, sa obaveštenim ljudima iz SPS-a, može komotno da opet ode na Kipar da traži one Slobine pare koje je već bezuspešno (?) pokušavao da patriotski vrati u zemlju. Šanse su mnogo veće uz pomoć onih koji znaju.

Najbolje je da opet dovede Ivanu Dulić-Marković. Žena već ima iskustva.

E, kada je reč o sportu, tu nova vlada ima idealno rešenje. Novi ministar za sport i omladinu biće Jovan Krkobabić, iako ne znaju šta će s njim, a pomogao je, nije da nije, da se napravi Frankenštajn od vlade.

Postoje ljudi koji su veoma uspešni u svojim sredinama. Bidža (koji mi je oduvek bio simpatičan) jer je u Svilajncu napravio čudo. Od palanke je napravio čistu i urednu varoš. Gre’ota što je izgubio, jer on savršeno funkcioniše u Svilajncu.

Isto kao i Raka u Trsteniku.

Ponajbolje radi Ales kva, što bi rekli Nemci, Palma u Jagodini. I Akvapark (Ales akva) i zoo-vrt su pun pogodak, kao i stimulisanje nataliteta. Ali skijaška staza na brdu od 700 metara nadmorske visine deluje mi kao pun promašaj. Istina je da postoji veštački sneg, ali ne znam koliko košta. Mislim da bi Palma bio idealan za ministra turizma, pod uslovom da napravi skijaške centre na Fruškoj gori i na Vršačkom bregu, sada kad pređe na viši nivo. Ne znam da li se moj pokojni prijatelj Željko prevrće u grobu, ali ovaj njegov ambiciozni „tigar” pomalo srlja, a uspeo je kao koalicioni partner kao vrbov klin.

Ali, siguran sam da se Sloba razvali od prevrtanja. Kao što rekoh, sve je moguće u zemlji Srbiji. Čak i da u vlasti sarađuju njegovi verni sledbenici sa onima koji su ga poslali u smrt. Čak i da se pomire Rasim i Suljo, a do juče su maltene pucali jedan na drugog.

Malo je 24 ministarstva, treba to povećati da bi svi zainteresovani za otimačinu para od naroda imali dovoljno prostora za obavljanje te prioritetne delatnosti.

Da je Milanka Karić kojim slučajem prešla cenzus, i ona bi bila u vladi, a Karići rehabilitovani.

Veoma je zahvalno biti opozicija ovoj labavoj grupi ljudi koju vežu isključivo finansijski interesi i žeđ za vlašću. Za mnoge od njih pokojni Šećeroski je politički gigant!

Ne izmišljam viceve, to radi narod spontano. Evo jednog aktuelnog.

Svako jutra, kada se probudi, Ivica Dačić stane pred ogledalo i pita:

– Ogledalce, ogledalce, kaži mi da li je istina da sam ja tako visok, mršav i pametan kao što mi svi govore u poslednje vreme?

– Izgleda da se baš primio – reče mi jedan prijatelj.

Voli vas Bora Đorđević, član Glavnog odbora DSS-a.

P.S.

A bajka o Evropi se malo iskomplikovala. Baš zezaju ovi Holanđani i neće da nas prime dok ne isporučimo poslednju (da li?) trojicu. Tadić je bio ministar vojni (vajni), pa nek digne komplet vojsku da ih traže po šumama i gorama naše zemlje ponosne.