sreda, 16.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Bajden razgnevio Tursku

Nejasno kako će dve zemlje nastaviti sa „efikasnim menadžmentom neslaganja” o kome su razgovarali američki i turski predsednik
Улице Њујорка у недељу, после изјаве америчког председника Фото АП - П.Х.

Predsednik Džo Bajden napustio je delikatnu diplomatsku praksu svojih prethodnika, pa je zvaničnim priznanjem da su snage Otomanske carevine nad Jermenima, pre više od veka, počinile genocid najavio novo zaoštravanje sa Turskom.

„Američki narod poštuje sve Jermene koji su nestali u genocidu koji je počeo na današnji dan pre 106 godina. Počevši od 24. aprila 1915, hapšenjem jermenskih intelektualaca i lidera (njihovih) zajednica u Konstantinopolju od strane otomanskih vlasti, tokom kampanje istrebljenja milion i po Jermena je deportovano, masakrirano ili je marširalo u svoju smrt”, piše u saopštenju predsednika, kojim je ispunio obećanje dato pre godinu dana.

Iako Bajden naglašava da je genocid počinjen pre nego što je savremena turska republika rođena na kraju Prvog svetskog rata i da fokus nije na optužbama već na sećanju, saopštenje je razgnevilo zvaničnike u Ankari, ali i obradovalo Jermene širom sveta.

Bajden je prvi put od stupanja na dužnost telefonom pozvao turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana da bi ga obavestio o formalnom priznanju genocida koji Turska duže od veka poriče, a Erdogan masovno stradanje Jermena naziva „incidentom”.

Ankara „u potpunosti odbacuje” Bajdenovo saopštenje koje se kvalifikuje kao „politički oportunizam” zasnovan na populizmu, a šef turske diplomatije Mevlut Čavušoglu poručuje da turska vlada neće ni od koga primati lekcije iz turske istorije: Reči ne mogu da menjaju istoriju.

Status Turske u NATO-u, u kome ima drugu po snazi armiju, sprečavao je do sada američke predsednike da prihvate kvalifikativ genocida koji je najosetljivija tema turske istorije i diplomatije, ali međusobni odnosi su prethodnih godina pali na najniži nivo tokom poslednjih decenija i Bajdena ohrabrili da povuče potez za koji je znao koliko će razgneviti Tursku.

U Ankari su i dalje uvereni da SAD stoje iza neuspelog pokušaja državnog udara u Turskoj avgusta 2016, a Vašington, posebno Pentagon, ne pokazuje spremnost da pređu preko Erdoganove odluke da kupi i instalira ruski antiraketni sistem S-400. Odnose je dodatno remetio blagonaklon stav Turske prema Islamskoj državi, a posle poraza džihadista različiti pristupi Kurdima u Siriji.

Ostaje sasvim nejasno kako će dve zemlje nastaviti sa „efikasnim menadžmentom neslaganja”, što je formulacija koju turski mediji prenose iz napetog telefonskog razgovora dvojice lidera. Bajden je i u vreme dok je bio u Senatu zastupao stav da je Turska odgovorna za genocid, a njegovim formalnim proglašenjem je potvrdio da će ljudska prava predstavljati jedan od ključnih prioriteta njegove spoljne politike – po cenu novih zaoštravanja sa Rusijom i Kinom, ali i savezničkim državama kao što je Turska, čiji je režim na meti upravo zbog kršenja ljudskih prava.

Smrt 1,5 miliona Jermena u poslednjim danima pred kolaps Osmanskog carstva je posledica direktnih egzekucija po naređenju Talat-paše – čiji su izvođači mahom bili Kurdi – i masovnog stradanja tokom prisilnog marša sa istoka Anadolije prema sirijskoj pustinji. Jermeni su bili optuženi da snose odgovornost za rat.

Posledice su dobile razmere monumentalnog zločina. Iako istorija uči da zemlje koje odbijaju da se suoče sa tamnim stranama svoje istorije sebi nanose najveću štetu, zvanična Turska je čitav vek ostala pri tvrđenju da maksimalan broj stradalih Jermena ne prelazi 300.000 i da se radi o žrtvama gladi i iznurivanja, a ne sistematskog ubijanja. SAD su se, pod snažnim, decenijskim, pritiskom jermenske dijaspore, formalnim priznavanjem genocida sada pridružile Francuskoj i još 30-ak država koje su ubijanja i deportacije proglasile za genocid.

Do sada se Ronald Regan, čija je izborna baza u Kaliforniji najjače jermensko uporište u SAD, jednom osvrnuo na jermenski „genocid” tokom obeležavanja Holokausta 1981, ali nije bilo formalnog priznanja. Džordž V. Buš i Barak Obama su obećavali da će to učiniti, ali su se odlučili da ne iritiraju saveznike u Turskoj, ograničavajući se na izraze „masovni zločini” i „masovna ubijanja”. Oba doma američkog Kongresa su 2019. priznale genocid uprkos pokušaju Donalda Trampa da to spreči.

Pitanje je sada čime i kako Ankara može da uzvrati? Da prekine diplomatske odnose kao što je decenijama pretila? Ne može. Usijanje u odnosima sa Amerikom nije put od koga bi Turska imala koristi, sem ukoliko ne želi veliki zaokret ka Rusiji – što nije u prirodi Erdoganove pragmatske politike.

Bajdenova deklaracija nesumnjivo će poremetiti ionako loše odnose, ali ekonomska razmatranja mogla bi da primoraju Erdogana da obori značaj posledica pitanja za koje je smatrao da predstavlja pokušaj potkopavanja legitimiteta savremene turske države.

Turska će morati da proguta jednu gorku pilulu istorije koju će Erdogan upotrebiti za jačanje islamskog identiteta i turskog nacionalizma – što je i dosad bila dobitnička kombinacija njegove autoritarne vlasti.

Komеntari14
d00aa
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Petar Dozet
Ameri ne započinju ništa što im ne donosi profit...pitanje je samo, ko ovaj put treba da plati ceh...ako igrača ima više od dvoje, najčešće isti račun naplaćuju i jednima i drugima.
Gospodja Mirjana
Hmmm, zasto se neko ne seti da genocidom nazove i kolonizaciju Severne Amerike tokom koje je nestalo nekoliko miliona Indijanaca, citavi narodi nestadose?
Vladimir
Predsednik države, koja je počinila najveći broj najtežih zločina u savremenoj istoriji diljem sveta proglašava zločin pre 100 godina za genocid! Popuilističko licemerje zarad dnevne politike, tipično made in USA. U Belu kuću treba poslati 1000 fotografija male Milice Rakić da postave po hodnicima i kancelarijama, da bude vidljiva svakom ko uđe, ne "radi optužbi, već radi sećanja". Pa kada polude od sećanja, onda ćemo im oprostiti.
Dogodine u Konstantinopolju
Erdogan će ako bog da sleteti sa vlasti, a Turska će se vratiti učenju velikog Turčina i Evropljanina Kemala Ataturka.U suprotnom, ući će u žestok sukob sa Usa & Eu i ući će u značajno partnerstvo sa Rusijom. Živi bili pa videli, ali treće opcije nema.Inače juče je sultan objavio i spisak 400+ lica koje će da uhapsi zbog učešća u neuspelom puču.Dakle očekujmo vruće mesece pred nama.Erdogan je najveća opasnost za hrišćane i evropski način života.
nis rados
Овде су неки односи поремећени. Значи, геноцид је кад амерички председник изјави да је геноцид. А ако он не изјави, онда то није геноцид. Па ваљда постоје нека независна међународна тела, комисије, Уједињене Нације и сл., или шта већ, која би требала да утврде, на основу опште прихваћених критеријума, да ли је нешто геноцид или не, и да се онда око тога сви сложе.
Стева П. Нећаков
Па пола УН је у НАТО а НАТО је "мејд ин Америка" и то је једини производ који САД извозе ван Америке. Тек дух је пуштен из боце и сада је на реду да уважени председ. Бајден призна хрватско/муслиманс. геноцид над Србима за време Дугог св. рата. То би ваљда пробудило нашу владу да то званично изнесе пред УН.
Звездан Јовановски
Турска неће морати да прогута ништа као што ни до сада није. И сарадеа две земље је практично на нули. Поготово због прекида од стране американаца сарадње са Турском око Ф-35 где су турски произвођачи радили виталне делове за авион. И не заборавимо - Путин је спасао Ердогану живот у америчком државном удару, Русија и Турска економски сарађују боље него икада, а Путин је Ердогану дао у руке снажну полугу моћи - Турска је постала главно енергетско чвориште Европе. То Ердоган не заборавља.
Стефанa Петровић
Није ми јасно зашто је приближавање Турске Русији опасно за балканске хришћане. Можда је господин Иван Грозни мислио да би та опасност могла да буде за злонамерни део католичанства, коме је стало да не дође до измирења муслимана и православаца на Балкану.
Биџа из лијане
@Knedle Оборен је један руски авион и убијен је један руски дипломата, тачније амбасадор. И шта би после? Ердоган ишао у Москву да се извињава, а пилот који је оборио руски авион ухапшен и осуђен . Испоставило се да је био у групи завереника које су американци организовали да изврше државни удар и убију Ердогана. Путин јесте спасао живот Ердогану и сада Русија држи атомско-енергетски сектор Турске у пословима вредним десетине милијарди. Можда је некада било тако, али сада је много другачије.
Prikaži još odgovora

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja