petak, 25.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
BISERI PRIRODE

Nove granice zaštićenih predela

Pokrenuta procedura za proširenje granica Predela izuzetnih odlika „Ovčarsko-Kablarske klisure” i Specijalnog rezervata prirode „Uvac” Ovčarsko-Kablarska klisura
Овчарско-Кабларска клисура (Фото Завод за заштиту природе Србије)

U cilju unapređenja stanja prirode i omogućavanja razvoja uz poštovanje ekoloških standarda, Zavod za zaštitu prirode Srbije (ZZPS) početkom ove godine pokrenuo je proceduru za proširenje granica Predela izuzetnih odlika „Ovčarsko-Kablarska klisura” i Specijalnog rezervata prirode „Uvac”, čime će se uvećati postojeća površina pod zaštitom od 678.257 hektara za dodatnih 6.703 hektara. Za Park prirode „Stara planina” Zavod će do kraja godine uraditi studiju zaštite u okviru koje će biti predloženo proširenje i ovog zaštićenog područja, navodi se u saopštenju povodom 73 godine rada Zavoda koje se obeležavaju 30. aprila.

Javna rasprava, u organizaciji Ministarstva zaštite životne sredine i grada Čačka, o nacrtu Uredbe i Studije zaštite predela izuzetnih odlika ,,Ovčarsko-Kablarska klisura”, koju je uradio ZZPS, održana je u Čačku nakon 20 godina od proglašenja ovog područja zaštićenim.

Revizijom zaštićenog područja, ponovo su sagledane prirodne vrednosti, planovi razvoja područja Ovčar banje, i u tom kontekstu predloženo je proširenje zaštićenog područja na novih dve i po hiljade hektara uz dosadašnjih 2.500 hektara, kao i novi režimi zaštite unutar proširenih granica područja.

PIO „Ovčarsko-Kablarska klisura” deo je gde je reka Zapadna Morava, probijanjem kroz masive Ovčara i Kablara, usekla jedinstvenu klisuru. Njenu glavnu osobenost predstavljaju izražene okuke rečnog toka, tri uklještena meandra. U sudaru vodenog toka sa strmim planinskim obroncima nastala je igra reljefa koji, sa šumskom vegetacijom, živim svetom i prisutnim manastirima, kao spomeničkim i duhovnim nasleđem, gradi predeonu celinu jedinstvene lepote.

SRP "Uvac" (Foto ZZPS/ Dragan Bosnić)

Na javni uvid dat je i nacrt Uredbe o zaštiti Specijalnog rezervata prirode „Uvac”. Studiju zaštite uradio je Zavod u cilju revizije područja koje je prvi put proglašeno zaštićenim 1995. godine. Nakon revizije, studijom je predviđeno povećanje površine pod zaštitom za 4.203 hektara, odnosno sa dosadašnjih 7.543 hektara na 11.746 hektara, a novina je da su osim režima zaštite II stepena, koji je bio utvrđen na celom zaštićenom području, sada uspostavljeni režimi I, II i III stepena zaštite. SRP „Uvac” prostor je reprezentativnih oblika reljefa – jedinstven po uklještenim meandrima Uvca i njegovih pritoka, sa velikim brojem potkapina, pećina i jama. Posebno se ističe Ušački pećinski sistem, najduži pećinski sistem u Srbiji (6.185 m), koga čine Ušačka pećina, Ledena pećina i Ušački bezdan. Osim toga, na ovom prostoru izuzetno su značajne Tubića pećina i Baždarska pećina. Prirodna celina klisure reke Uvca stanište je jedne od najređih vrsta lešinara, beloglavog supa.

Parka prirode „Stara planina” (Foto ZZPS/Nataša panić)

Za prostor Parka prirode „Stara planina”, koji je za zaštićeno područje prvi put proglašen 1997. godine, ZZPS je, takođe, u toku ove godine uradio Studiju zaštite, na osnovu rezultata revizije područja. Studijom će biti predloženo proširenje granica ovog našeg najvećeg prirodnog dobra, koje se prostire na 114.332 hektara. Ovaj park prirode riznica je sedimenata različite starosti, od paleozoika do kenozoika. Na Staroj planini utvrđeno je prisustvo oko 1.190 biljnih vrsta, što čini 34 odsto ukupne flore Srbije. Specifične vrste Stare planine su, na primer, krilasti zvončić, lokalni endemit ovog masiva i Pančićeva žablja trava prisutna samo na Staroj planini. Posebno su interesantne zajednice planinskih tresava na Jabučkom ravništu, Babinom zubu i u predelu Arbinja.

Na osnovu studije zaštite Zavoda, Vlada Republike Srbije proglasila je početkom 2021. godine za Spomenik prirode „Kalemegdanski rt” koji se nalazi južno od ušća Save u Dunav, između Gornjeg i Donjeg grada Beogradske tvrđave na Kalemegdanu.

„Problem narušavanja ekološke ravnoteže i preterana eksploatacija resursa Zemlje globalni je problem, koji više ili manje ugrožava sve zemlje. Sprovođenje ekoloških zakonskih mera i propisa preduslov je da očuvamo prirodna područja i ekosisteme, a Srbija je zemlja koja još uvek može da se pohvali područjima sa očuvanom prirodom, neizmenjenim predelima i značajnim stepenom očuvanja biodiverziteta. Međutim, to nas obavezuje da ne ponavljamo tuđe greške, da pravilno vrednujemo i čuvamo to što imamo,” poručio je mr Aleksandar Dragišić, direktor ZZPS.

Komеntari4
7141a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Provincijalac
Čisto da se zna, ni Uvačko, a ni ova jezera iznad Čačka, ne bi postojala da nisu izgradjene relativno male Hidroelektrane. Bilo bi nešto slično Moračkoj klisuri, da čovek ne poželi da vidi... Zaključak, ne mora MHE, ili uopšte HE, da bude u sukobu sa prirodom... Dokaze vidite na slikama
Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
Релативно мале? Али су направиле толико блата, којим се језера могу препешачити, да живота у Моравици готово да и нема. И нико то да почне да чисти.
Mirko
U velikoj ste zabludi. To nisu "relativno male Hidroelektrane" , progutale su velike površine livada, šuma, naselja i ni slične derivacionim MHE protiv kojih se bore ekolozi. Što se tiče kanjona Morače on je jedna od izuzetnih prirodnih vrednosti i nije za poređenje
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.