Hamasovci, Asanž i Protaševič

Kad su već u svađi, zašto se ne bi i malo sprdao sa njima? Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko poručio je zapadnjacima da je morao da prizemlji avion u kojem se nalazio beloruski opozicioni novinar jer je Hamas navodno dojavio da je podmetnuo bombu.

Sve tragajući za palestinskim eksplozivom, beloruska policija je uhapsila Romana Protaševiča (26) čim je „Rajanerova” letelica u nedelju prinudno sletela u Minsk na putu iz Grčke u Litvaniju. Sasvim slučajno, reč je o putniku koji je kritički pisao o Lukašenkovoj vladavini.

U Vašingtonu i Briselu protestuju zbog toga što je Belorusija  poslala borbeni „mig” da presretne avion irske avio-kompanije koji je leteo iz jedne zemlje Evropske unije u drugu. Dok iz SAD i EU ocenjuje da su se beloruski zvaničnici poneli kao „gusari” i „otmičari“”, Lukašenkovi prijatelji odgovaraju da se ne tako davno slično poneo i Zapad.

DEMOKRATIJA NA DELU: Hamas, organizacija koja upravlja Gazom i koju Amerika smatra terorističkom, poriče beloruske tvrdnje, dok ih nemačka kancelarka Angela Merkel naziva „potpuno neverovatnim”. U međuvremenu se pojavio snimak na kojem izgleda da istraumirani Protaševič sa masnicama na licu priznaje ono za šta ga beloruske vlasti terete – da je prošle godine organizovao antivladine demonstracije. Protaševič je bio urednik kanala „Neksta” na platformi za razmenu poruka „Telegram”, gde je objavljivao informacije o Lukašenku, a pre dve godine se preselio iz Belorusije u Litvaniju. „Neksta”“ je bila popularna među protivnicima vlade u Minsku jer je zaobilazila državnu cenzuru, što je posebno bilo važno prošlog leta za vreme antivladinih demonstracija. Učesnici protesta su tvrdili da je Lukašenko pokrao predsedničke izbore, sa čime su se složili i na Zapadu. Lukašenko je otad uhapsio oko 35.000 ljudi, sumnjičeći ih za organizovanje protesta. Nedavno je zbog demonstracija osuđeno sedmoro aktivista na zatvorske kazne od četiri do sedam godina zatvora.

Mariji Zaharovoj, glasnogovornici Ministarstva spoljnih poslova Rusije, zemlje koja podržava Lukašenka, nije mnogo trebalo da primeti da je Belorusija prizemljila avion u svom vazdušnom prostoru dok je Amerika to činila po svetu, primoravajući čak i strane državnike da „ateriraju”.

SLEPI PUTNIK: Bio je to čuveni skandal iz 2013, kad se bolivijski predsednik Evo Morales vraćao kući iz Rusije da bi mu usred leta na zahtev administracije Baraka Obame više evropskih zemalja zabranilo da pređe preko njihove teritorije. Avion je prinudno sleteo u Austriju da bi se proverilo da u njemu slučajno nije američki uzbunjivač Edvard Snouden, za koga je Morales nagovestio da bi mu dao azil. Zato Zaharova ističe da SAD „ne treba da se šokiraju što i drugi to rade”. Za razliku od Lukašenka, Amerikanci tad nisu pronašli koga su tražili. Snouden se nije ukrcao u Moralesov avion, već je ostao u Rusiji, što je ironija njegove borbe za pravo javnosti da zna istinu. U domovini o njemu često govore kao o „izdajniku” i „špijunu” iako on nije prodao američke tajne nijednoj stranoj zemlji već je podatke o masovnom nadzoru u režiji Nacionalne bezbednosne agencije, za koju je radio, podelio sa novinarima. A opet, pobegao je u zemlju koja bi nesumnjivo  nekog ruskog Snoudena takođe nazivala „izdajnikom” i „špijunom” i u kojoj bi takvi kao što je on sigurno završili onako kako su završili bivši agenti Aleksandar Litvinjenko i Sergej Skripalj i opozicionar Aleksej Navaljni – otrovani, više ili manje uspešno.

GVANTANAMO U LONDONU: Pre nekoliko dana saznalo se da je za vreme Donalda Trampa američko Ministarstvo pravde uz sudski nalog došlo do podataka sa kim su telefonom razgovarali troje novinara „Vašington posta” i „Njujork tajmsa” koji su izveštavali o takozvanoj ruskoj aferi. Meta su, kaže ministarstvo, bili uzbunjivači a ne reporteri i država je samo želela da vidi ko od njenih uposlenika dotura informacije medijima. Ministarstvo brani tu odluku i sad kad je pod kontrolom Džoa Bajdena. Tako se Bajdenova politika nadovezuje na Obaminu i Trampovu politiku prema uzbunjivačima, koja se ogledala i u tome što nisu pomilovali Snoudena (mada je Obama pomilovao Čelsi Mening, koja je „Vikiliksu” dostavila podatke i zbog toga odslužila deo kazne). Nema pomilovanja ni za Džulijana Asanža, koji i dalje u zatvoru u Londonu čeka konačnu odluku britanskog suda da li će biti isporučen Americi.

Bajden je 2010. osnivača „Vikiliksa” nazvao „IT teroristom”. Asanž otprilike tako i prolazi – kao i osumnjičeni za terorizam u Gvantanamu, i on je proveo sedam godina u zatočeništvu u ekvadorskoj ambasadi u Londonu a da nije video optužnicu.

I Protaševič je prošle godine otkrio da ga je beloruska tajna služba stavila na spisak terorista. Ukoliko bude bio osuđen za podsticanje nemira, može da završi na 15-godišnjoj robiji, ali ako bude bio proglašen krivim za terorizam, mogao bi da dobije i smrtnu kaznu.

Lukašenku niko ne veruje da je primio preteći mejl o postavljenoj bombi, ali mu treba verovati da u Protaševiču vidi Hamas.