NATO jezero ili rusko more

Crno more je trenutno najneuralgičnija tačka u kojoj bi mogao da izbije ratni sukob jer se u njemu odvija aktivna borba svetskih i regionalnih sila za dominaciju. U stvaranje nove linije „obuzdavanja” Rusije od Baltičkog do Crnog mora uključeno je celo istočno krilo NATO-a, a Rusija odgovara obimnim vojnim manevrima na granici sa Ukrajinom. Arktik i Crno more, a već odavno i Kalinjingradska oblast, zone su od izuzetne važnosti za Rusiju, pa ni tamo ne manjka vojnih aktivnosti.

NOVA CRVENA LINIJA: Uz sve to, Kremlj povlači nove „crvene linije”. Ulazak Ukrajine u NATO bio bi jedna, ali je Vladimir Putin ove nedelje poslao provokativnu poruku rekavši da zbog incidenta sa britanskim razaračem svet nije bio na ivici svetskog rata jer, čak i da su ga Rusi potopili, ova opcija nije realna pošto oni koji bi ga izazvali znaju da ne bi u njemu pobedili.

Tako se pokazalo da ruski ambasador u SAD Anatolij Antonov i zvaničnici ministarstva odbrane nisu „jastrebovi” koji su samoinicijativno rekli da će sledeći put bilo koji brod koji učini istu stvar – biti potopljen. Jedni će reći da je ovo samo dokaz da su u Kremlju „jastrebovi” svi, drugi će konstatovati da je ruskoj dugotrpeljivosti došao kraj. I ponoviće Putinovu rečenicu da nisu Rusi ti koji su prešli hiljade kilometara po moru i kopnu i „navalili” na ruske granice.

Takođe će podsetiti da je ruska državna granica mnogo puta kršena, ali da je njihova reakcija bila uvek samo upozoravajuća. Uzletali su ruski „lovci” i odvraćali avione i brodove, ali od hladnog rata nikada se nije dogodilo da upotrebe bojevu municiju. U Kerčkom moreuzu su zaplenili ukrajinske brodove, pohapsili posadu i potom ih pustili.

Kada je 2015. godine Turska oborila ruski avion koji se nalazio u blizini turske granice, kako kažu Rusi, ili je, prema turskim izveštajima, ušao u njihov vazdušni prostor – rat između NATO-a i Rusije nije izbio. Erdogan se izvinio i nudio odštetu, dok je Putin progutao knedlu gubitka ponosa. Pokazalo se da je razumno kalkulisao. Ubijen je i ruski ambasador u Turskoj, a onda su rusko-turski odnosi ušli novu fazu.

ĐAVO JE ODNEO ŠALU: Zato je reakcija na ulazak britanskog razarača i holandskog broda u ruske teritorijalne vode bila neočekivana. Zapravo, očigledno je nastupio trenutak prekretnice u kome je zapadna drskost probudila ozbiljne reakcije Moskve. Sudeći prema njima, sledeći put će bombarderi gađati direktno vojni brod, a ne putanju kojom se kreće.

Stejt department nije još reagovao na Putinovu konstataciju da je iz Grčke uzleteo američki izviđački avion koji je nadgledao plovidbu britanskog razarača i reakcije ruske strane. Ruska invazija o kojoj pričaju baltičke zemlje, Poljska i Ukrajina, pre je održavanje tenzije kako bi snage NATO ostale „zalepljene” na zapadnim ruskim granicama nego što predstavlja stvarnu opasnost da ničim neizazvana ruska vojska krene u osvajanje.

Rumunski ministar spoljnih poslova Bogdan Auresku je, odgovarajući na pitanje novinara kako se može sprečiti da se Crno more pretvori u rusko more, odgovorio da je ono već delimično postalo „jezero NATO-a”. Ako dođe do sukoba, ishod će, izuzev preciznosti, zavisiti prvenstveno od toga čija će drskost biti veća.

DEČJI GROBOVI: U Kanadi su 1. jula, na dan obeležavanja nacionalnog praznika, srušene statue kraljica Viktorije i Elizabete Druge, koje su simboli kolonijalne istorije te zemlje. Otkrivanje neobeleženih grobnica s telima dece autohtonih naroda sa ovog područja ispod trećeg po redu bivšeg katoličkog internata, sa posmrtnim ostacima još 182 dece, od kojih su neka imala tek tri godine – neverovatan je zločin.

Do tada je već pronađeno nekoliko stotina grobova domorodačke dece koja su smeštana u zloglasne internate kojima je Katolička crkva upravljala od 1912. do sredine sedamdesetih godina prošlog veka. Otkriće neobeleženih dečjih grobova u trećem internatu izazvalo je bes autohtonih naroda koji su tražili da se ne obeležava Dan Kanade. Nije udovoljeno njihovim zahtevima. Kanada je proslavila svoj nacionalni praznik, a svet je ostao šokiran monstruoznim zločinima koji su se događali na pragu današnjeg vremena i „civilizovanog sveta”.