Janša umalo da „posvađa” Teheran i Brisel

Slovenački premijer nije pošteno ni zaseo na položaj predsedavajućeg EU, a već je stigao da napravi i drugi diplomatski gaf. Na startu šestomesečnog slovenačkog predsedavanja evroblokom Janez Janša je zbog pokazivanja fotografija političkih protivnika sa sudijama iznervirao potpredsednika Evropske komisije Fransa Timermansa, a sada je naljutio i Iran, zbog čega ga je ukorio i šef evropske diplomatije Đuzep Borelj.

„Slovenački premijer, iako je na čelu rotirajućeg predsedavanja Evropskom unijom, nema ovlašćenja da govori u ime unije o spoljnoj politici”, rekao je Borelj posle sastanka ministara spoljnih poslova članica EU u Briselu, prenosi AFP.

Ova neobična izjava visokog predstavnika za spoljne poslove EU usledila je pošto je Janša u subotu tražio međunarodnu istragu o likvidaciji iranskih političkih zatvorenika 1988. godine, kad je prema proceni „Amnesti internešenela” ubijeno najmanje 2.000 ljudi.

Borelj je novinarima objasnio da je bio primoran da ovo izjavi pošto mu se obratio iranski ministar spoljnih poslova Mohamad Džavad Zarif i pitao da li Janšine izjave predstavljaju zvaničan stav EU.

„Spoljna politika je u nadležnosti zemalja članica, svaka može imati svoj stav. Ali, u ime EU govore samo predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel i visoki predstavnik, moja malenkost, kada govori u ime ministara”, izjavio je Đuzep Borelj.

Iranska vlada je vrlo oštro reagovala povodom podrške evropskih i američkih političara Nacionalnom savetu otpora Irana (NRCI), u zemlji zabranjenoj opozicionoj organizaciji koja pokušava da svrgne teokratsku vlast u Teheranu. Iranska novinska agencija IRNA izvestila je da je Ministarstvo spoljnih poslova zemlje u nedelju pozvalo slovenačkog ambasadora u Teheranu zbog Janšine video-poruke na događaju koji je organizovalo Nacionalno veće otpora Irana.

NRCI je političko krilo Mudžahedina e Halka, koje Iran smatra terorističkom organizacijom. Sjedinjene Američke Države su ovu kontroverznu političku grupaciju 2012. godine skinule sa liste terorističkih organizacija, a EU je to uradila tri godine ranije – 2009.

Stotine ljudi okupile su se prošle subote ispred Brandenburške kapije u Berlinu da saslušaju video-poruke poznatih političara, među kojima su, osim Janeza Janše, bili i Trampov šef Stejt departmenta Majk Pompeo, demokratski i republikanski senatori Bob Mendez i Ted Kruz, ali i bivši kanadski premijer Stiven Harper, nekadašnji šef italijanske diplomatije Franko Fratini...

„Iranski narod zaslužuje demokratiju, slobodu i poštovanje ljudskih prava i međunarodna zajednica treba da ga podrži”, rekao je Janša u onlajn-poruci skupu i zatražio da „iranski režim bude pozvan na odgovornost zbog kršenja ljudskih prava”.

To je izazvalo žestoku reakciju Teherana, a portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova je osudio Janšinu izjavu kao „neprihvatljivu, protivnu normama i duhu diplomatije”.

Zbog ovakve reakcije Teherana reagovala je i Ljubljana. Slovenačko Ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je na razgovor iranskog ambasadora u Sloveniji objašnjavajući da se Slovenija uvek zalaže za ljudska prava i fundamentalne slobode, prenela je agencija STA.

Kratkotrajne „smetnje na vezama” između Teherana i Brisela, koje je izazvao Janša, nisu samo pojačale utisak o konfuznoj spoljnoj politici unije. Janšin kontroverzni istup, koji Teheran vidi kao neprimereno mešanje u unutrašnja pitanja, mogao bi da oteža pokušaje dve članice EU – Nemačke i Francuske – da na pregovorima u Beču ožive Iranski nuklearni sporazum iz 2015. godine, iz kojeg je Donald Tramp izašao.

Borelj nije hteo da komentariše Janšine stavove, rekavši da EU ima uravnoteženu poziciju prema Iranu. A to znači da u mnogim oblastima vrši politički pritisak, ali istovremeno traži i saradnju kad je to potrebno.

I portparol slovenačkog predstavništva u EU je za Janšinu podršku političkoj grupaciji koju Teheran smatra terorističkom rekao da to nisu stavovi EU: „Slovenija nema uopšte nameru da se umeša u unutrašnje stvari Irana. Ali se kao članica EU uvek zalaže za ljudska prava i osnovne slobode, što je u skladu s našim sistemom vrednosti i zakonodavstvom.”