Nedelja, 26.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Kolika će mi biti penzija

Da li se više isplati da se ide u prevremenu penziju i plaćaju penali ili da se radi za platu manju od proseka
(Фото Н. Марјановић)

Ovo je jedno od najčešćih i za buduće penzionere najvažnijih pitanja. Kako bi se otklonila svaka nedoumica oko toga Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje na svom sajtu daje kompletno uputstvo kako izračunati iznos penzije.

Preduslov je da su regulisane sve godine radnog staža, odnosno da postoje sve uplate doprinosa tokom radnog veka.

Dilema naše čitateljke, grafičkog radnika, koja nam se javila, je da li da sa platom od 39.000 dinara koliko prima poslednjih godinu i po (pre toga je 12 godina bila oko 34.000) a ima 35 godina radnog staža i 60 godina, nastavi da radi ili ne. Naime, htela bi da izračuna da li joj se više isplati da plaća penale za prevremeno penzionisanje dokle god bude primala penziju, ili da nastavi da dobija ovu platu jer će joj penzija tako biti možda veća. A možda i neće.

U PIO fondu objašnjavaju da je prvi korak u određivanju visine penzija utvrđivanje svih zarada u toku karijere, a zatim se zarade ostvarene u svakoj kalendarskoj godini upoređuju s prosečnom zaradom u Srbiji u toj godini.

U dohodak se uračunavaju svi ostvareni prihodi za koje su plaćeni doprinosi za PIO. To znači da se osiguranicima koji su uporedo s radnim odnosom obavljali i samostalnu delatnost sabiraju zarade po oba osnova.

Deljenjem iznosa ostvarene plate sa prosečnim iznosom dobija se godišnji lični koeficijent. Ukoliko je ostvarena zarada veća od proseka, koeficijent je viši za jedan, a ako je manja i koeficijent je niži za jedan.

Zakonom je najniži godišnji koeficijent ograničen na pet i to je jedan od načina kojima se ograničava maksimalna visina penzije, kažu u PIO. Za godine za koje nije moguće utvrditi podatke o ostvarenoj zaradi računa se lični koeficijent određen za ostale navršene godine staža. Time se izbegava da godina za koju nema podataka utiče na ukupan iznos penzije. Osim toga, ovako dobijen iznos prinadležnosti je realniji.

Nakon određivanja godišnjeg ličnog koeficijenta za svaku godinu staža izračunava se lični koeficijent i to tako što se zbir svih ličnih koeficijenata deli s ukupnim trajanjem perioda za koji su oni utvrđeni.

Ovo je, objašnjavaju, vrlo važna stavka, jer u slučaju da osiguranik ima staž kraći od 12 meseci u toku jedne godine čini se da matematička formula nije sasvim ispravna.

Upravo činjenica da se zbir godišnjih ličnih koeficijenata deli s ukupnim periodom za koji su ti koeficijenti utvrđeni, utiče na to da daju zakonsku formulu za izračunavanje visine penzije potpuno pravično.

Lični koeficijent je zakonom ograničen na 3,8 i to je drugi način ograničavanja maksimalnog iznosa penzije.

Ženama osiguranicima se utvrđeni staž uvećava za šest odsto čime se završava prelazni period u kojem se smanjivao procenat uvećanja. Istovremeno se invalidskim penzionerima staž za obračun visine penzije takođe uvećava po određenoj formuli.

Množenjem ličnog koeficijenta i staža za obračun dobija se lični bod koji se množi opštim bodom zajedničkim za sve penzionere. Na ovaj način penzioner dolazi do konačnog iznosa prinadležnosti.

Za buduće penzionere posebno je važan obračun plate u poslednjoj godini jer se više ne dovodi u odnos sa prosečnom zaradom za celu godinu, već i sa takozvanim obračunskim iznosom prosečne godišnje zarade.

To znači, da se kao godišnji koeficijent za penzionere koji u penziju idu u junu izračunava prosečna mesečna zarada za januar–april i pomnoži sa 12. Dok se za one koji u penziju idu u februaru uzima samo prosečna zarada za januar i takođe množi sa 12.

Time se, zaključuju u PIO, izbegava čekanje naredne godine i objavljivanje podataka o prosečnoj zaradi pa i to da taj podatak utiče na visinu penzije za period kada penzioner nije ni radio.

Komentari38
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

ЭКСПЕРТ
Пензија није проблем – пензије НЕМА!
Ivan Ivanovic
Kako se menjala privredna struktura od 90-ih na ovamo, tako se menjala i demografska slika Srbije u negativnom smislu. Prirodna selekcija i zelja za boljim sutra, oterala je iz Srbije milione mladih ljudi, zbog cega je konacno odzvonilo modernim robovlasnicima, pa sada lampom traze radnike po Srbiji. Sve to utice i tek ce uticati i na penzioni fond, dokle god drzava ne postane pravna i ne zaustavi se propadanje. Dotle imamo to sto imamo, partokratiju i privid drzave.
sudija
Na Zapadu se novac odbijen od plate uplacuje na racun radnika u penzionom fondu koji se moze preusmjeriti i na bankovni racun tako da ono sto se uplacuje za penziju niko ne moze drugi da koristi osim radnik kad ode u penziju i to je posteno. To sto na Balkanu rade je cisti lopovluk jer radnik ne moze nikad primiti koliko je uplacivao jer mnogi i ne docekaju penziju a iste se nikad ne valorizuju i dovode na sadasnji nivo plata i cijena. Dok plate porastu i 100% penzije porastu za 10%.
Drzavni Sektor
Mnogi radnici u privatnom sektoru crnce po ceo dan a prijavljeni su na minimalac. Kad odu u penziju, primace po 20 000 din a ovi sto su lenstvovali u drzavnim firmama ceo zivot (zajedno sa blizom i sirom rodbinom, kako to vec ide), primace daleko vece penzije jer su bili prijavljeni na pun iznos. Stetu pravili dok su "radili", stetu prave i u penziji
LaraCroft
Razumem vaš jed,ozbiljno.Ali ne znam zašto mislite da se u državnim firmama lenstvuje.Ja ceo život radim u jednoj takvoj i stoji,nije trafika gde nema toaleta,nije neki market gde se nose pelene,nije pekara gde ne sme da se sedne..ali svoj posao pošteno odradim.Oba sina mi rade kod privatnika i znam o čemu pričate.Problem je u tome što nema zakona koji bi zaštitio radnike u privatnom sektoru.A dok ne bude zakona,gazde će se bogatiti i exploatisati.
Drzavni Sektor
Mnogi radnici u privatnom sektoru crnce po ceo dan a prijavljeni su na minimalac. Kad odu u penziju, primace po 20 000 din a ovi sto su lenstvovali u drzavnim firmama ceo zivot (zajedno sa blizom i sirom rodbinom, kako to vec ide), primace daleko vece penzije jer su bili prijavljeni na pun iznos. Stetu pravili dok su "radili", stetu prave i u penziji

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.