Utorak, 28.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Đinđić, Stambolić, ali ne i Vučić

Hapšenjem Belivukove grupe i objavljivanjem samo jednog malog dela dokaza protiv njih, Aleksandar Vučić je na najočitiji način pokazao da država Srbija veoma dobro pamti da je pre 18 godina u njoj ubijen premijer, a pre 21 godine njen bivši predsednik
Александар Вучић (Фото EPA-EFE/Andrej Cukic)

Fotografije masakriranih tela žrtava klana Veljka Belivuka, koje je predsednik Aleksandar Vučić pokazao na televiziji, nažalost nisu prve takve mučne scene kojih se naše generacije sećaju. Ali, na sreću, prvi put o njima govori čovek kojem je glava na ramenu i koji je uspeo da zaustavi ubilačku mašinu pre nego što je došla do njega.

Zoran Đinđić, nažalost, nije bio u prilici da lično prikaže fotografije ubijenih Dušana Spasojevića Šiptara i Mileta Lukovića Kuma. Dvojica kriminalaca bili su brži od premijera i akcije koju je protiv njih nameravao da pokrene. Ni Ivan Stambolić, nažalost, nije mogao da pokaže slike svojih progonitelja iz Miloševićevog DB-a, jer su i oni bili brži, najpre su ga kidnapovali, a onda i likvidirali.

Ali neki drugi ljudi, mnogo manje važni od Đinđića i Stambolića, i neuporedivi sa njihovom žrtvom, ipak su odlučivali da objave uznemirujuće fotografije leševa vođa „zemunskog klana”, kao i ostatke Stambolićeve obuće, izvučene iz rake na Fruškoj gori. Jasno je, hteli su time da dokažu narodu o kakvim zločincima je reč, želeli su da dobiju podršku za akciju rasturanja jednog kriminalnog klana, odnosno kriminalne strukture unutar državne bezbednosti. Ipak – prekasno. Ni Đinđić, ni Stambolić nisu dočekali da vide lica onih koji su im radili o glavi. Na njihovoj žrtvi, oni koji su mahali fotografijama njihovih ubica, sticali su političku korist.

Aleksandra Vučića danas razapinju što je na televiziji sa nacionalnim pokrivanjem pokazivao brutalne snimke žrtava Belivukovog klana. Zgražavaju se nad tim isti oni koji za sebe tvrde da su baštinici Đinđićevog, pa i Stambolićevog političkog dela. U Vučićevom, zaista, šokantnom TV-nastupu, ne zbog njega samog, već zbog dela materijala koji je podelio sa javnošću, oni vide političku propagandu, skretanje pažnje sa drugih tema, šta sve o tome nije izrečeno poslednjih dana.

Ne uočavaju samo jednu, ali ključnu činjenicu. A to je da je hapšenjem Belivukove grupe i objavljivanjem samo jednog malog dela dokaza protiv njih, Vučić na najočitiji način pokazao da država Srbija veoma dobro pamti da je pre 18 godina u njoj ubijen premijer, a pre 21 godine njen bivši predsednik. Akcija protiv Belivukove grupe, a naročito Vučićev lični pečat ovoj akciji, dokaz su da današnja Srbija ne dozvoljava da joj se ponavljaju tragedije poput onih od pre dve decenije. Srbija je zemlja u kojoj su ne tako davno ubijani najviši narodni predstavnici, ona je nažalost ponovo bila na pragu da joj se to iskustvo ponovi, ali pokazala je da ovaj put može da bude brža od mafije.

To nije bila ranije i zato su joj se događale tragedije. Na sreću, gotovo je sa tim. Nekada je kolovođa atentata na premijera Milorad Luković Legija slao saopštenja koje su nacionalne televizije čitale u celini. Iako su već tada svi znali da je on vođa ekipe koja je otela vlasnika Delte Miroslava Miškovića i da je on, kao državni uposlenik, u stvari pregovarač o otkupu. Nekada je prvi čovek policije Dušan Mihajlović slegao ramenima i svom premijeru odgovorio da nema jedinicu koja može da razoruža JSO, tada usred udžbeničke oružane pobune. Sledi korak do propasti, kada Đinđić odlazi u Kulu da pregovara sa JSO-om i daje im ustupke, misleći da razgovara sa delom države čiji je premijer, a u stvari odlazi na noge ekipi zaverenika i terorista koji će mu uskoro doći glave.

Ništa se, ni blizu ovoga, nije dogodilo u slučaju klana Belivuka. Ove ubice su, bez sumnje, imale jednako visoke ciljeve, kao i njihovi zemunski prethodnici, da sruše državu i zagospodare preko lojalnih ljudi iz politike. Bili su, verovatno, i bolje opremljeni i organizovani od „zemunaca”, jer nisu bili glupi pa da ne uče iz njihovog iskustva. Ali, učila je i bila hrabrija i druga strana na koju su se namerili.

Vučić, jednostavno, nije čekao da Belivuk i ortaci ubiju nekog iz vrha države, možda čak i njega. Predsednik Srbije je spiritus-movens ove akcije koja je imala vrlo jednostavan cilj – prekinuti crnu tradiciju političkih ubistava od strane mafije. I ne treba uopšte da beži od svoje uloge u ovoj operaciji, na čemu mu zameraju pravnički filigrani koji u ustavnim ovlašćenjima predsednika vide branu za bilo kakvo Vučićevo učešće. On je morao da bude uključen, štaviše i da bude lider ove opsežne i opasne akcije, zato što je pretnja bila toliko velika da je autoritet šefa države bio jedini adekvatni odgovor na nju. To je bila nužna odbrana države uz primenu odgovarajuće sile.

Prikazivanje fotografija masakriranih žrtava, zato, nema nikakav propagandni efekat, niti će Vučić od toga nešto politički da zaradi. On je prethodno već obavio posao, stavio je ubice iza brave. Slike užasa, koje je nakon toga pokazao, samo su deo potvrde kakvoj je opasnosti bila izložena zemlja, jer je Belivukova ekipa već naveliko počela da se opisuje kao dečije zabavište, pa čak i da stiče simpatije. Šok je, nažalost, bio neophodan, jer je javnost već počela da klizi ka bagatelisanju razmera zločina koju je ova grupa počinila, a naročito koju je tek nameravala da preduzme.

Nedavno preminuli bivši američki sekretar za odbranu Donald Ramsfeld svojevremeno je teško optuživao katarsku televiziju Al Džazira da je emitovala snimke na kojima pripadnici Al kaide odsecaju glave otetim neprijateljima sa Zapada. Američke TV-stanice, doduše, nisu emitovale ove strahote, ali su ih zato opisivale do najsitnijih detalja, kao što je radio, na primer, Si-En-En. A pošto su svi njihovi gledaoci znali da snimke mogu da pronađu na internetu, efekat je bio potpuno isti – milioni su posmatrali stravične scene ritualnih ubistava svojih sunarodnika u bazama Al kaide. I ovo je bio neophodan šok za javnost da se uveri da Amerika ratuje protiv istinskih zveri i da je njena borba pravedna.

U slučaju Belivukove bande, Srbija zaslužuje najviše moguće ocene, ne samo zbog uspešne borbe protiv najorganizovanijih i najopasnijih grupa koje postoje u svetu kriminala. Ona je sazrela, jer je ovim izašla iz morbidnog perioda u kojem joj je bilo važnije da oplakuje svoje ubijene državnike, nego da spreči njihovu likvidaciju. Tu cenu Srbija više neće da plaća.

Direktor Međunarodnog instituta za bezbednost

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Proffa
A sta kaze Zagorka ??? Zagorka Dolovac!!!
Nikola Jevremović
Da li Vlada daje novac institutu u kome radi autor?
darkovozd
Čitajući članak sam pomislio da čitam neke druge novine.
Dejan
Država direktno sarađuje sa kriminalcima,daje im značke DB-a,pomaže u “biznisu” a oni rade za državu prljave poslove. Sve do jedne “uspešne” kriminalne grupe pomisle da su jače od države,pa ih oni uhapse,ubiju,nestanu. Toga je bilo a bojim se da će biti i dalje
darko011
Daleko su od poređenja Vučić i Đinđić... Pozdrav dr. Dragaš, Mišić
EvGenije
Иако не волем Вучића, морам се сложити са вама: Вучић никад није позивао Немце да бомбардују Србију. Ђинђић јесте.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.