​Lakše je napustiti Gvantanamo nego Britaniju

Ekvadorska vlada je ove sedmice Džulijanu Asanžu oduzela državljanstvo, koje mu je dodelila dok se skrivao u njenoj ambasadi u Londonu. Kako je i Asanžova prva domovina, Australija, odavno „oprala ruke” od njega, osnivač „Vikiliksa” i zatvorenik u britanskom zatvoru „Belmarš” nalazi se u sličnoj poziciji kao i pritvorenici iz Gvantanama.

Oni ostaju iza brave čak i kad je Amerika spremna da ih oslobodi, jer često nijedna država, pa ni njihova zemlja, ne želi da ih primi. S Asanžom je još gore. Dok je većina gvantanamovaca vremenom puštena, Australijanac ni posle skoro deset godina ne može da napusti Britaniju, kao ni ono što je prvo bilo de fakto, a sad i pravi zatvor.

TERORISTA BEZ ORUŽJA: Ovih dana je u Vašingtonu ponovo aktuelna tema zatvaranja kazamata u američkoj vojnoj bazi na Kubi, gde je administracija Džordža Buša dovodila osumnjičene za terorizam. Bela kuća je potvrdila da predsednik Džozef Bajden želi da zatvori ovo poglavlje američke istorije. Nakon što je naredio povlačenje trupa iz Avganistana i proglasio kraj borbenih akcija u Iraku, Bajden nastoji da okonča eru rata protiv terora i pokušajima da isprazni Gvantanamo.

Zapadno krilo nedavno je odobrilo oslobađanje Marokanca Abdulatifa Nasera, koji je u Gitmu proveo 19 godina, a da protiv njega nije podignuta optužnica. Vojne vlasti nisu pronašle dovoljno dokaza da napišu održivu optužnicu protiv Nasera, ali se zna da je reč o čoveku koji je pripadao radikalnoj islamističkoj grupi u Maroku i koji je obučavan u kampu Al Kaide u Avganistanu, gde se borio protiv trupa Pentagona.

Za razliku od Nasera, Asanž nije pucao na američke vojnike, ali je u očima Avenije Pensilvanija i Kapitola uradio nešto što se još teže oprašta – otkrio je istinu o ratovima u Iraku i Avganistanu, pa ga vašingtonske vlasti tretiraju i gore nego teroristu.

NEMA SUNCA U LONDONU: Za razliku od gvantanamovaca, koji imaju pravo na šetnju u dvorištu, pokretač uzbunjivačkog sajta sedam godina nije video sunčevu svetlost. Toliko je proveo u ekvadarskoj ambasadi u Londonu, krijući se od američkih vlasti. Kao ni protiv većine zatočenika u Gitmu, ni protiv njega za sve te godine nije bila podignuta optužnica. Čim su nove, proameričke vlasti u Ekvadoru izbacile „gosta” na ulicu, Britanija je uhapsila Australijanca, a Amerika je otkrila optužnicu.

Iako je osnivač „Vikiliksa” već odslužio kaznu koju su mu engleske sudije odredile zbog toga što je 2012. prekršio uslovnu slobodu ušavši u ambasadu, Asanž je i dalje u zatvoru. Na Ostrvu su to objasnili američkim zahtevom za ekstradiciju, pri čemu London nije smeo da dozvoli da uhapšenik pobegne dok se ne odluči o američkoj molbi. I nakon što su sudije odbile da isporuče Asanža, on je ostao iza rešetaka, jer je očekivana žalba na presudu. Amerikanci i jesu presavili tabak, a žalba im je prihvaćena početkom jula, pa će se ekstradicija ponovo razmatrati.

Jedno telo UN utvrdilo je da je Asanžov boravak u ambasadi bio „arbitraran pritvor” i pozvalo Britaniju da osnivaču uzbunjivačkog sajta garantuje slobodu. Specijalni izaslanik UN za torturu Nils Melzer ustanovio je da se nad ovim zatvorenikom sprovodi „psihološka tortura” i pozvao SAD da odustanu od optužnice. Kad je prvi put odbacio američki zahtev, britanski sud je ustanovio da bi, s obzirom na uslove koje bi Asanž imao u američkom zatvoru, ekstradicija bila „nepravedna i represivna” i da bi Asanž tamo verovatno izvršio samoubistvo. I u „Belmaršu” je strpan u samicu i nije pušten u kućni pritvor ni tokom epidemije virusa korona.

NARKO-KARTEL „VIKILIKS”: Asanžovi podržavaoci tvrde da se osnivač „Vikiliksa” ponašao kao i bilo koji novinar kad je objavio informacije koje mu je dostavila Čelsi Mening. Nekadašnja analitičarka Pentagona odavno je odslužila kaznu za odavanje vojnih i diplomatskih tajni. Prema američkim tužilaštvu, Asanž je objavljivanjem materijala na „Vikiliksu” počinio veći zločin nego Čelsi Mening. Protiv njega je napisano 17 tačaka optužnice za špijunažu, iako se zna da nije hakovao računare američke vlade. Ukoliko bi bio osuđen po svakoj tački, dobio bi 175 godina robije.

Za njegove pobornike nema sumnje da bi bio odveden u zatvor za najokorelije kriminalce, poput onog u Koloradu, gde je na izdržavanju doživotne kazne i Hoakin Guzman zvani Čapo, nekadašnji lider najvećeg svetskog narko-kartela „Sinaloa”.

Brojne organizacije za zaštitu ljudskih prava i medijska udruženja pozivaju američke vlasti da prestanu da progone Asanža, podsećajući da nijedan američki novinar nikad nije odgovarao za objavljivanje državnih tajni.

Možda je nesreća ovog Australijanca što nije građanin neke od onih zemalja koje Stejt department u svojim izveštajima proziva zbog represije nad novinarima. A da je državljanin Avganistana, Iraka, Libije ili Sirije, Amerika bi se toliko zabrinula za kršenje njegovih ljudskih prava da bi poslala i vojsku da ga brani.