Džo i američki košmari

Specijalno za „Politiku”

Vašington – I avion možeš da kupiš na kredit, kaže mi jedna naša iseljenica skromnih primanja koja vozi besni be-em-ve i čija četvoročlana porodica grca u dugovima. Pa da glumiš da si bogat, dodaje ova novopečena Amerikanka.

Baš na takvu aspiraciju ovde računaju banke kada uz čestitke nude bezbrojne kreditne kartice, premeštanje dugova sa jedne na drugu, kuće, automobile, avione i lađe, kožne garniture, zdravstveno osiguranje, plazma televizore, kompjutere i gigantske frižidere na odloženo plaćanje… Jednom kad sve to ponakupuješ, nudi ti se još kredita, pa polako povećavaš svoje lične dimenzije, i zadužuješ se dodatno da bi ih smestio u veće vozilo, u veću kadu, kuhinju, krevet, fotelju… Fali jedino ogledalce, da ti iskreno kaže da li si se uvalio do guše ili preko nje… Kada se jednom sruši kula sagrađena od plastičnih kartica, nastaje tragedija američkih razmera. Oduzima ti se kuća, ali ne i auto. Jer podrazumeva se da bez auta ne možeš da nađeš posao (kako da se prevezeš), ali najgore je što na duže gubiš svoju „kreditnu istoriju”. Amerikanci se polako oslobađaju mnogih mitova, ali se o „kreditnoj istoriji” ne da polemisati. On se prenosi sa kolena na koleno. Čim se rodi dete, roditelji ga zadužuju u želji da i ono „polako počne da gradi svoju kreditnu istoriju”. To znači da bebac umesto dukata dobija kredit, koji umesto njega naravno otplaćuju brižni roditelji. Kad jednog dana stasalo Amerikanče zaželi da kupi svoj automobil, svoju kućicu u cveću, ili da napravi pretplatni plan za mobilni telefon, banka će i njemu odobriti kredit.

Samo preko kreditnih kartica prosečni Amerikanac dužan je 9.800 dolara, dok Britanac duguje plastici 5.500 dolara. Dug prosečnog Nemca je 3.500 dolara, dok Italijan ide u minus sa samo hiljadu dolara. Amerikanci se sa ostalim delovima sveta ne upoređuju, ali zato ističu da su više od ovih Evropljana zavisni od kredita i da su zbog toga primorani da rade od jutra do mraka. Noću slabije spavaju, jer strahuju da ih šef ne otpusti.

Sve ostalo oko tipične američke porodice predmet je beskrajnih teorijskih, praktičnih i statističkih razmatranja i sporenja… Nedavno je čak otkriveno da ni televizijska karikaturalna porodica Simpsoni nije tipično američka. Oni , sem što ne znaju kako se kaže i gde se nalazi „Ajrak” žive u kućici od osamdesetak kvadrata, a prosek američke kvadrature je bar dva puta veći… Osim toga, ma kakav da je Homer Simpson, on je odlučio da , zbog globalnog zagrevanja, na posao ide javnim prevozom. Iako je televizor Simpsonovih stalno uključen, kao i mikrotalasna pećnica, iako ispijaju konzerve piva, koka-kole i rut bira, iako se jede iz papirnih plastificiranih tanjira, a kečap i senf se sipaju iz plastičnih kesica izračunato je da su Simpsonovi, kada je planeta u pitanju, štedljiviji od prosečne američke porodice. Kada bi ceo svet živeo na njihov način, bile bi neophodne tri planete zemlje, da se za svakog nađe mesta, hrane i energije. A kada bi ceo svet živeo kao prosečna američka porodica, ni šest planeta ne bi bilo dovoljno.

Da bi sve to što imaju i što još nameravaju da kupe mogli da otplate u toku svog kratkog života, bračni parovi rade po jedan, dva ili tri posla, naizmenično. Deca se rađaju, ali su prepuštena basnoslovnim jaslicama ili nekoj (ilegalnoj) dadilji iz trećeg latino sveta.

Odavno su prošla vremena kada je majka ostajala kod kuće da čuva i vaspitava decu, a još nisu došla vremena da se u Americi uspostavi istorijska uloga babe i dede, kakvu oni igraju na Balkanu. Nema se vremena za unučiće, kad i ljudi u osamdesetim poodmaklim godinama moraju da dopunjuju penziju dodatnim radom kako im ne bi ukinuli kreditne kartice. Čudno je kako nikome ni na kraj pameti nije da prekine ovaj američki začarani krug. Naprotiv. Kada bi neko, da bi platio pregled kod lekara, televizor ili kiriju, izvadio u kešu štos zelembaća umesto obične plastične kartice verovatno bi ga uhapsili ili bi odmah znali da taj i nije Amerikanac. Što je još gore, bilo bi jasno da dotični parajlija nema ni kreditnu istoriju. A to je u Americi najveća anatema koja se može obrušiti na porodicu ili njene pojedinačne članove.